„Otvoreni Balkan“ ne može da podrazumeva samo tri države

Ideja „Malog Šengena“, kasnije nazvana „Otvoreni Balkan“ je dobra, zato što je životna, a za dve godine od njene primene dobili smo da građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije prelaze granice sa ličnim kartama i sporazum o zajedničkom delovanju na prevenciji i otklanjaju posledica elementarnih nepogoda, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Ðurđević.

Povodom godišnjice inicijative za saradnju šest zemalja zapadnog Balkana, koju su inicirali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije Zoran Zaev i Albanije Edi Rama, nazvane „Mali Šengen“, Ðurđević je agenciji Tanjg rekao kako ekonomsko povezivanje tih zemalja treba kasnije da preraste u povezivanje građana i kulturnu razmenu po modelu Evropske unije.

„To samo može da bude dobitna kombinacija. Takva ideja i povezivanje modernizuje naša društva i naše zemlje i čini ih ekonomski atraktivnijima za poslovanje domaćih i stranih kompanija, a i za pripremu i prilagođavanje zakonima EU“, rekao je Ðurđević.

Napomenuo je da se ideji ne može ništa spočitati, ali da brine njena realizacija.

Ðurđević smatra da „Otvoreni Balkan“, kako se sada zove ta inicijativa, ne može da podrazumeva samo tri države.

„I u samom imenu Balkan i po ekonomskoj, geografskoj, transportnoj logici to ne može da bude zaokružena celina ukoliko ne uključuje sve zemlje Balkana, sa jasnom idejom da je to put ka EU“, rekao je Ðurđević.

On kaže da to nije zamena za EU, ali je svakako jedna realnost u kojoj svih šest zemalja imaju svoje specifičnosti i određene probleme iz prošlosti.

„Te učesnice imaju međusobne odnose koji nisu uvek potpuno harmonizovani i moramo takođe reći da je nasleđe krvavog raspada Jugoslavije i tih ratova i politike nacionalizma i dalje prisutno i ono ne doprinosi otvorenosti bilo čega, a naročito otvorenosti Balkana“, napomenuo je savetnik predsednika PKS-a.

Uprkos tome, Ðurđević smatra da je ideja saradnje na Balkanu životna i dobra, i da doprinosi potrebi ljudi za normalnim životom, poslovanjem, radom i razmenom kulture, ali da sada to treba operacionalizovati kroz političke odluke, zakone, administraciju, da bi saradnja dobila konkretan oblik.

On je podsetio kako su privredne komore u regionu pokazale duh saradnje tokom pandemijske krize, pokušavajući da organizuju život u tim uslovima.

Ocenio je da je klima stvorena saradnjom tri lidera na neki način otvorila prespektivu za građane da sagledavaju neke zemlje kao destinacije za turizam i za poslovanje što do tada nije bio slučaj.

„Konkretno, ekonomski potencijal između Albanije i Srbije je jako veliki, ali nije iskorišćen. Mi imamo 200 miliona evra trgovinske razmene, možda ni toliko, a potencijal je mnogo veći. Turizam je značajna privredna grana. Mi smo ove godine zabeležili veliki broj turista iz Srbije, čak su zainteresovani za kupovinu nekretnina u južnoj Albaniji. To sve ne bi bilo moguće bez političkog otvaranja koje je, između ostalog, kroz ovu inicijativu nastupilo“, kaže Ðurđević.

Napominje da je otežavajuća okolnost odnos Srbije i Kosova, jer dijalog ne samo da zastaje, nego u nekim stvarima ide unazad, što je posledica političke dinamike i izbornih ciklusa u Beogradu i Prištini.

„Mi smo bili svedoci da je Hotijeva vlada, kad je bila druga koalicija, zvanično pristupila inicijativi Mini Šengen. Potpisivanjem dva sporazuma u Vašingtonu i oni su izrazili nameru da učestvuju u toj inicijativi. Promena je jasna, vlada Aljbina Kurtija tako ne misli, ali je činjenica da ta ideja dobra, ako pogledate šta stoji iza nje, otvaranje i pospešivanje saradnje među državama“, naveo je Ðurđević.

Ocenio je da bi glavni pokretač odnosa Beograda i Prištine moglo da bude međusobno poverenje i na tome zasnovani odnosi, ali koje sada ne postoji.

Istakao je da je privrednicima veoma važno da „Otvoreni Balkan“ postoji, da dođe do harmonizacije standarda poslovanja i proizvodnje i da laboratorije mogu da budu akreditovane na teritoriji svih šest članica, kako bismo bili sigurni da su proizvodi testirani u bilo kojoj zemlji po standardima EU.

„Takođe je jako značajno da se dođe do otvaranja tržišta radne snage i priznavanja diploma. To su stvari koje su osnova za stabilne ekonomske odnose, za bolju razmenu i ako hoćete za bolje političke odnose“, smatra Ðurđević.

Đurđević je rekao da komore sada predlažu trojici lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije da se napravi sekretarijat koji bi pratio realizaciju dogovora iz Skoplja, napravio akcioni plan i koordinisao aktivnosti resornih ministarstava u tri države na tom planu.