OVO JE ISPLATIVO GAJITI U SRBIJI Evo kako prehraniti porodicu

Jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, oko tri hektara jagoda i trešanja ili oko četiri hektara malina, procenjuju stručnjaci.

Oni objašnjavaju da nije podjednako isplativo gajiti iste kulture u svim krajevima Srbije, kao i da treba znati na kojoj površini treba da se sadi. Zasadi kupine, jabuke i kruške mogu da se sade na pet hektara, ili orah, leska, višnja, šljiva ili breskva na površini od 10 hektara. A evo šta u kojim krajevima najbolje rađa.

Prema podacima Privredne komore Srbije, povećanje površina pod zasadima borovnice je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje, piše Blic Biznis. Prinosi varijaju i kreću se od jedne do 12 tona po hektaru, pa i više od 25 tona po hektaru. Potrebna su velika ulaganja u početku, protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal.

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Reč je o ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen, jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu, kaže stručnjak za voće Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac. On ističe da savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment. „Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji. Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, cena sadnica je oko 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena varira od 1,8 do dva evra”, objašnjava Pavlović. Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i tehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit, rekao je on.

Orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina. Ulaganje u podizanje plantaže ove biljke je oko 1.400 evra po hektaru. Prosečna cena sadnice je od 12 do 15 evra. „Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima moćan korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije „probirljiv“ po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal“, objašnjava Pavlović. Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od pet do 10 evra, tako da se može zaraditi godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto, što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je on.