PRIPREMA IZLASKA IZ KARANTINA Balansiranje između zaštite zdravlja i ekonomskih interesa

Planovi postepenog pokretanja ekonomije realizuju se u više zemalja, kako bi se uravnotežili interesi javnog zdravlja i ekonomski interesi. Među njima su Slovenija, Italija, Austrija, Španija, Danska, Norveška, Nemačka i SAD. Većina zemalja u kojima je zaraza korona virusom u ekspanziji, preduzele su mere poput karantina i zatvaranja kompanija, ali sada neke od njih planiraju popuštanje mera.

Iskustva pokazuju da i u zemljama u kojima se smatralo da je epidemija pod kontrolom i da je infekcija obuzdana postoje rizici od takozvanih drugih talasa zaraze. To potvrđuju naučne pretpostavke da se infekcija ne može u potpunosti obuzdati bez vakcine ili bez razvoja zajedničkog društvenog imuniteta. Evropska komisija upozorava države EU da prebrzi izlasci iz izolacije nisu preporučljivi. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) takođe, jer „situacija u Evropi je zabrinjavajuća i nije trenutak da se mere ublaže, nego da se udvostruče ili utrostruče kolektivni napori“, tvrdi regionalni direktor WHO-a dr Hans Kluge. Otvaranje može da stvori pritisak na države da postupe jednako i prihvate rizik. Međutim, uspešni eksperiment postupnog otvaranja određene države može poslužiti kao putokaz ostalima.

Zdravstvene ustanove u Sloveniji nastavljaju sa svojim redovnim ambulantnim aktivnostima, a neke kompanije će ponovo pokrenuti proizvodnju. Oko 10.000 radnika u slovenačkim kompanijama, trgovini i uslužnim delatnostima ponovo počinje da ide na posao, po isteku višenedeljne zabrane. Od većih kompanija, rad će ponovo pokreću Gorenje Hisense, proizvođač kućnih aparata; Adria Mobil, proizvođač kamp-prikolica i kuća za odmor; Elan, proizvođač sportske opreme i Revoz, slovenski odeljak autokompanije Renault.

Prema Vladinoj uredbi, mogu da rade i automehaničari, perionice automobila, vulkanizeri, gradilišta, kao i prodavnice građevinskog materijala i bele tehnike. Privredna komora Slovenije upozorila je da poslodavci snose odgovornost za bezbedan rad i da moraju da ga organizuju prema uputstvima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, piše 24ur.com.

Prošle nedelje je Ministarstvo zdravlja Slovenije odlučilo da postepeno uvede pružanje vanrednih oblika lečenja, čime će se olakšati teret pružaocima primarne nege. Ponovno uvođenje aktivnosti poput ambulantne nege i dijagnostike, rehabilitacije i drugih manje hitnih tretmana, primenjivaće se samo na pacijente „koji imaju negativnu epidemiološku istoriju i nemaju dokaze ni znakove respiratornih infekcija, pod vladinom uredbom koja je na snazi od subote“.

Od utorka 14. aprila, osim prehrambenim prodavnicama i apotekama, rad je dozvoljen i prodavnicama poput knjižara i radnjama s dečjom garderobom u Italiji. Restriktivne mere kojima je ograničeno kretanje građana produžene do 3. maja. Prvo ublažavanje mera posle, koje je započeto posle Uskrsa odnosi se na postepeno pokretanje poslovnih aktivnosti, a ta odluka naišla je na suprotstavljene stavove lidera pojedinih regiona.

Lideri Lombardije i Pijemonta, koji su među najteže pogođenim regionima, suprotstavili su se odluci italijanske Vlade i u tim regionima će knjižare i štamparije i dalje biti zatvorene. Prema novom pravilniku koji je 14. aprila stupio na snagu u Venetu, građani su u obavezi da nose zaštitne maske i rukavice, ili da kod sebe imaju gel za dezinfekciju ruku, a izvan svog doma, dozvoljeno im je bavljenje sportskim aktivnostima u neposrednoj blizini prebivališta. U Venetu će takođe biti dozvoljeno obeležavanje Dana oslobođenja Italije, 25. aprila i Međunarodnog praznika rada, 1. maja – uz tradicionalni roštilj, ali isključivo na privatnom posedu i sa članovima porodice, ne i sa prijateljima, piše Tanjug.

Ligurija je najavila postepena otvaranja koja se odnose, pored ostalog, na vrtlastvo, brodogradnju i manje građevinske radove, uz napomenu da „prvi mali koraci“ zahtevaju veliku odgovornost i oprez. U regionu Lacio knjižare će biti otvorene 20. aprila.
Više od 60 miliona građana Italije već više od mesec dana je pod merama opšteg karantina, a očekuje se da će imati veću slobodu kretanja od 4. maja.

Na osnovu odluke Vlade Austrije 4.600 radnji dobilo je dozvolu da otvori svoja vrata za kupce. Reč je o prodavnicama građevinske i baštenske opreme, kao i malih radnji prostora do 400 kvadrata. Otvaranje je omogućeno uz poštovanje posebnih mera, a to je ograničenje broja kupaca u prodavnici, kao i obavezno nošenje zaštitne maske i redovna dezinfekcija prostora.

U prodavnicama građevinske i baštenske opreme, obavezno je korišćenje kolica za kupovinu, kako bi se održalo odstojanje od najmanje jednog metra. Ukoliko trgovac pusti previše kupaca u radnju, sledi mu novčana kaznu u iznosu do 3.600 evra, piše Tanjug. Supermarketi, apoteke, trafike, kao i drogerije radile su sve vreme, a sada su male radnje dobile mogućnost da budu otvorene od 7.40 do 19 časova. Moći će da rade i automehaničarske radnje, kao i servisi za bicikle, zalagonice i zlatare.

Omogućeno je i otvaranje saveznih parkova u Beču, koji čine 230 od ukupno oko 12.500 hektara javne zelene površine grada. Ukoliko prva faza postepenog popuštanja restrikcija ne bude negativno uticala na stopu rasta broja inficiranih, planirano je da od 2. maja budu otvorene sve druge prodavnice, odnosno i tržni centri.

Ekonomski stručnjaci, nakon ove mere, predviđaju pozitivan razvoj po privredu, jer je mesec dana nemogućnosti da rade koštalo trgovinu prema proceni Johanes Kepler univerziteta iz Linca najmanje između dve do tri milijarde evra, a prema Agenda Austria istraživačkom institutu u Beću čak 6,7 mlijardi evra.

„Postepenim ponovnim pokretanjem privrede u utorak startuje druga etapa zaštite od korona virusa. Reč je o odlučujućoj fazi koja će pokazati da li će postepeno otvaranje moći biti nastavljeno“, naglasio je Ministar zdravlja Austrije Rudolf Anšober i pozvao stanovništvo da se ponaša odgovorno i umereno koristi proširenu mogućnost za kupovinu. On je najavio da će ova faza borbe sa virusom biti značajno teža.

Veliki broj zaposlenih u Španiji vraća se na posao od 13. aprila, uprkos porastu broja smrtnih slučajeva tokom vikenda. Kompanije iz industrijskog i građevinskog sektora, koje su zaustavile rad na dve nedelje, nastavljaju da rade, prenosi španski El Pais i dodaje da je odluka Vlade Španije da ublaži određene mere naišla na kritike stručnjaka koji smatraju da se to radi prerano.

Španija, drugo najveće svetsko žarište epidemije. U strogom je karantinu od 15. marta, a od 26. aprila bi trebalo da počne da se vraća u normalno stanje prema „instrukcijama Vlade o ponašanju u javnom prostoru’’, objavila je ministarka finansija Maria Hesus Montero (Maria Jesus Montero). Premijer Pedro Sančez (Pedro Sanchez) uveren je da je „pobedio u ratu“, ali ga sada brine ekonomija. Vlada je u četvrtak produžila vanrednu situaciju do 25. aprila i pozvala sve političke stranke, sindikate, kompanije i regione da se ujedine i sklope „veliki pakt za socijalnu i ekonomsku obnovu Španije“, kao što je to učinjeno posle smrti diktatora Franciska Franka (Francisca Franca) u 70-im godinama prošlog veka.

Danska je bila jedna od prvih država Evrope koja je zatvorila granice, a sada bi mogla biti prva koja će ih otvoriti. Sve što je potrebno jeste da Danci poštuju „socijalnu distancu“’ i da „brojke ostanu stabilne i razumne“ dve nedelje nakon Uskrsa, kako bi Vlada Danske mogla postupno i kontrolisano nastaviti sa otvaranjem društva, poručila je premijerka Mete Frederiksen (Mette Frederiksen) 30. marta.

Najpre će od srede biti otvoreni vrtići i škole za decu od prvog do petog razreda. Druga faza otvaranja podrazumevaće otvaranje restorana, barova i frizerskih salona. Najranije do 10. maja ostaće zatvorene granice, srednje škole, crkve i knjižare, a važiće zabrana okupljanja više od 10 osoba, piše Jutarnji.hr. Zabrana velikih okupljanja trajaće do 31. avgusta. „Ne vjerujem da ćemo vratiti Dansku kakvu smo poznavali pre korona virusa, ali važno je da je ne ostavimo zatvorenu više nego što je potrebno“, rekla je premijerka.

Vodeći se sličnim nordijskim modelom, u Norveškoj mere počinju da popuštaju od 20. aprila. „Zajedno smo virus stavili pod kontrolu i možemo otvarati društvo korak po korak“, rekla je premijerka Erna Solberg. Tada se otvaraju vrtići, a Norvežani će moći da putuju izvan mesta prebivališta, a na posao će se vratiti fizioterapeuti i psiholozi. Škole će biti otvorene nedelju dana kasnije, kao i frizerski i kozmetički saloni. Granice ostaju zatvorene, a Norvežani će nakon povratka iz inostranstva morati da provedu 14 dana u karantinu.

Glavni savetnik Donalda Trampa za suzbijanje pandemije, Entoni Fauči (Anthony Fauci), poručio je da će se u aprilu razmotriti popuštanje socijalnog distanciranja u SAD. Najpre će se fabrike vratiti proizvodnji, pre nego što se otvore restorani i barovi ili dozvole javni događaji. Nakon prvog velikog talasa suzbijanja pandemije, u drugom talasu sa nižim nivoima zaraze, biće potrebno prilagođavanje. Razmatra se obavezno nošenje maski, veliki broj testiranja i upotreba mobilnih aplikacija za rano detektovanje zaraženih.

Ranija studija ekonomskog instituta IFO pokazala je da bi ekonomija Nemačke mogla opasti za 20 odsto ukoliko izolacija potraje do tri meseca. Zbog toga se ekonomisti zalažu za „strategiju prilagođenu riziku“ kojom neke starosne grupe, regioni i poslovne funkcije mogu da obnove aktivnosti pre drugih. Kancelarka Angela Merkel čeka savete Nacionalne Akademije.

Vlada Nemačke produžila je mere do 19. aprila, ali će ih preispitati 15. aprila i pripremiti se za „fazu izlaska“. „Ako brojevi u Nemačkoj pokažu pozitivan trend, Vlada će početi da pregovara o postupnom vraćanju u normalu posle Uskrsa“, najavio je nedavno ministar zdravlja Jens Špan (Jens Spahn). ‘’Moramo proći kroz proces ozbiljne i oprezne normalizacije u sedećim nedeljama i mesecima“, rekao je Kristof Šmit (Christoph Schmidt), ekonomski savetnik nemačke Vlade. Markus Zuder (Markus Söder), premijer najteže pogođene Bavarske, za Bild je izjavio da „veoma verovatno“ popularni pivski festival Oktoberfest neće biti održati na jesen.

Iako postoji pozitivan trend u broju novoinficiranih, Nemci su ostali skeptični i ne žele da se mere u borbi protiv korona virusa prerano popuste, pokazuje istraživanje instituta „Jugov“ (YouGov), saznaje Tanjug. Tako 44 odsto ispitanih želi produženje restriktivnih mera posle 19. aprila, a dodatnih 12 procenata je za dalje pooštravanje mera. Na drugoj strani, kako prenosi Bild, 32 odsto se izjasnilo za popuštanje mera, a osam odsto za potpuno ukidanje. Istraživanje je pokazalo i veliku spremnost građana Nemačke da podrže restriktivne mere – 78 odsto ih se striktno pridržava, 18 odsto delimično, a samo dva procenata ih ne poštuje.

PROČITAJTE JOŠ: