Pad BDP Avganistana za 30 odsto u 2021. godini

Ekonomski problemi Avganistana mogli bi izazvati izbegličku krizu koja bi pogodila susedne zemlje, Tursku i Evropu, saopštio je Međunarodni monetarni fond. Prema proceni MMF, ekonomija Avganistana oslabiće za 30 odsto u tekućoj godini, što bi milione moglo gurnuti u siromaštvo i izazvati humanitarnu krizu.

MMF je ocenio da će susedi Avganistana biti dodatno pogođeni jer se u trgovini oslanjaju na njegova sredstva, prenosi BBC. Susedni Tadžikistan najavio je da ne može da primi još mnogo izbeglica. Sa zamrznutom imovinom u inostranstvu i obustavom većine nehumanitarne pomoći, prilivi gotovine u Avganistan skoro su presušili.

„Veliki priliv izbeglica mogao bi da optereti javne resurse u zemljama u kojima se nalaze izbeglice, da podstakne pritiske na tržište rada i da dovede do socijalnih tenzija, naglašavajući potrebu za pomoći međunarodne zajednice“, naveo je MMF.

Iako nije dao procenu ukupnog broja izbeglica, MMF navodi da bi dodatan milion izbeglih lica koštao Tadžikistan 100 miliona dolara, Iran 300 miliona, a Pakistan 500 miliona dolara. Tadžikistan je prošlog meseca saopštio da ne može da prima veći broj izbeglica ukoliko ne bude dobio međunarodnu finansijsku pomoć, dok su druge zemlje centralne Azije najavile da neće primati izbeglice.

Prema procenama britanske vlade Avganistan je primio oko 65 milijardi strane pomoći u vidu donacija od 2001. do 2019. godine, a veliki deo tog novca prelio se u susedne zemlje na bazi trgovine. Zemlje G20 obavezale su se prošle nedelje da će uložiti milijarde dolara u spas avganistanske ekonomije. MMF je takođe upozorio da postoji zabrinutost da bi sredstva koja idu u Avganistan mogla da budu zloupotrebljena za finansiranje terorizma.

Podsetimo, vlast u Avganistanu preuzeli su Talibani u avgustu, nakon što su se američke trupe povukle iz te zemlje posle 20 godina. Odmah zatim MMF je saopštio da Avganistan više neće moći da pristupa resursima kreditora. MMF je objasnio da je to zbog „nedostatka jasnoće u međunarodnoj zajednici“ u vezi sa priznavanjem vlade u Avganistanu. Bilo je to nekoliko dana pre nego što je Kabulu trebalo da bude uplaćemo 370 miliona dolara na ime kriznog finansiranja.