PAD BDP EVROZONE U PRVOM KVARTALU 2020. Za 3,8 odsto manje, procenjuje Eurostat

Ekonomoja Evrozone zabeležila je pad od 3,8 odsto u prvom kvartalu 2020. godine prema procenama „Eurostata“ od četvrtka 30. aprila, usled blokade izazvane pandemijom korona virusa. Istovremeno pad BDP u čitavoj EU procenjen je na 3,5 odsto.

Tri od četiri najveće ekonomije EU – Francuska, Italija i Španija pretrpele su značajnu pojedinačnu štetu, pa je tako njihov negativan bilans najviše uticao na pad BDP cele monetarne unije 19 država. BDP Francuske opao je za 5,8 odsto, Italije za 4,7, a Španije za 5,2 odsto u pomenutom vremenskom periodu.

U poređenju sa prvim kvartalom 2019. godine BDP Evrozone manji je za 3,3 odsto, a BDP EU za 2,7. Ovogodišnji tromesečni pad BDP najoštriji je od 2009. godine, kada je zbog Svetske ekonomske krize BDP Evrozone pao za 4,5 odsto, a EU za 4,4 procenta, navedeno je na zvaničnom statističkom veb portalu Evropske komisije u Briselu.

Prema podacima istog izvora stopa nezaposlenosti u Evrozoni dostigla je u martu 7,4 odsto, u odnosu na 7,3 odsto u februaru, što znači da je još oko 197.000 ljudi u međuvremenu ostalo bez posla. Kada je reč o prosečnoj stopi nezaposlenosti u svih 27 država EU ona se u martu popela na 6,6 odsto sa 6,5 u prethodnom mesecu, jer je 241.000 ljudi ostala bez posla.

„Eurostat“ prognozira da će inflacija u Evrozoni u aprilu biti 0,4 odsto, dok je u martu bila 0,7 procenata. Najvišu inflaciju u martu imala je Slovačka – 2,4 odsto, a najnižu Španija, Italija, Kipar i Portugalija sa 0,1 odsto. U Sloveniji u martu registrovana je inflacija od 0,7 odsto.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je prošle nedelje da bi se Evrozona mogla suočiti sa ekonomskim padom od 15 odsto, ukoliko vlade brzo ne osmisle zajedničku strategiju ekonomskog oporavka. Lideri EU nisu uspeli da se dogovore na onlajn samitu prošle nedelje o post-pandemijskom ekonomskom planu oporavka.