Pad budžetskog deficita u Italiji

Blago poboljšanje javnih prihoda i rashoda za kamate u odnosu na ono što se očekivalo u aprilu moglo bi približiti italijanski budžetski deficit granici od tri odsto BDP-a ove godine.

To bi otvorilo put Italiji da već sledeće godine izađe iz postupka prekomernog deficita EU (EDP).

Sledeće nedelje italijanska vlada će verovatno predstaviti svoj ažurirani ekonomski i fiskalni okvir za naredne godine, u okviru priprema za Nacrt budžetskog plana za 2026. godinu, koji će parlamentu biti podnet do sredine oktobra, piše SEEbiz.

Očekuje se da će to fiskalno ažuriranje doneti ohrabrujuće vesti o kretanju budžetskog deficita zahvaljujući snažnijem tržištu rada i nižim državnim rashodima za kamate nego što je očekivano u aprilu, kao i široku potvrdu izgleda za rast BDP-a nakon potpisivanja trgovinskog sporazuma između EU i SAD.

Jedno od ključnih dostignuća moglo bi biti smanjenje budžetskog deficita na nivo blizu praga od tri odsto BDP-a godinu dana ranije nego što je prvobitno očekivano. Analitičari banke UniCredit ističu nedavne napore Italije da smanji odnos budžetskog deficita sa devet odsto BDP-a u 2020. godini na 3,4 odsto BDP-a u 2024, kao i moguće fiskalne ciljeve za ovu i sledeću godinu.

Značajan uspeh bilo je obuzdavanje rasta javne potrošnje bez kamata potrebne za ublažavanje uticaja pandemijske krize i energetskog šoka, uključujući i ograničavanje povećanja javnih kapitalnih transfera povezanih sa fiskalnim podsticajima za obnovu zgrada (Superbonus).

U septembru prošle godine vlada se obavezala na strukturno fiskalno stezanje od najmanje 0,5 procentnih poena BDP-a godišnje, što se od Italije zahteva u okviru EDP-a EU. Do sada je to postignuto razumnim usmeravanjem fiskalne politike ka odabranim budžetskim merama za podršku rastu i tržištu rada.

Čini se da se takva strategija isplatila. Sposobnost Italije da smanji budžetski deficit BDP-a u 2025. (u odnosu na prethodni fiskalni cilj od 3,3 odsto) mogla bi da zavisi od dva glavna faktora. Prvi je poboljšanje prihoda opšte države, koji takođe imaju koristi od širenja poreske osnovice, uz podršku boljih rezultata na tržištu rada. Drugi faktor je nešto povoljnija putanja rashoda za kamate od očekivane, zahvaljujući nastavljenom smanjenju troškova javnog duga prilikom njegovog izdavanja.

U 2026. godini cilj budžetskog deficita verovatno će biti potvrđen na nešto ispod tri odsto BDP-a. Kada vlada obezbedi usklađenost sa potrebnim fiskalnim stezanjem, verovatno će iskoristiti svaki fiskalni prostor koji se pojavi (u poređenju sa scenarijom bez promene politike) za finansiranje novih budžetskih mera, pre svega smanjenja poreza za domaćinstva i preduzeća sa srednjim prihodima.

Italija se trenutno nalazi u postupku prekomernog deficita (EDP) jer je njen budžetski deficit za 2023. premašio tri odsto BDP-a, a deficit i dalje ostaje iznad tri procenta (iako u padu) i očekivan je i za 2024. i 2025. u trenutku kada je Evropska komisija u junu 2024. donela odluku o pokretanju EDP-a.

Do sada se vlada obavezala da iz postupka izađe 2027. godine. Međutim, nedavni događaji podržavaju očekivanje da bi budžetski deficit ove godine već mogao biti bliži tri odsto BDP-a, što bi trebalo da ojača projekcije deficita ispod tri procenata u 2026. i 2027.

Iako će Italija ostati posvećena ograničavanju rasta svoje javne potrošnje u skladu sa novim fiskalnim pravilima EU, to ne bi nužno zahtevalo značajno pooštravanje od najmanje 0,5 odsto BDP-a svake godine. To bi omogućilo oslobađanje resursa za podsticanje privrednog rasta.

Drugo, očekivani izlazak iz postupka prekomernog deficita pomogao bi jačanju trenutnog pozitivnog raspoloženja tržišta prema Italiji, što bi moglo dodatno da ubrza pad troškova servisiranja i dalje visokog javnog duga zemlje.

Vlada sada radi na svojoj ažuriranoj prognozi i strategiji uoči predstavljanja Nacrta budžetskog plana za 2026, koji se očekuje za otprilike tri nedelje.