PAD ZARADA U HRVATSKOJ NEMINOVAN Oporavak tek za tri godine, ocenjuju ekonomisti

Ekonomisti upozoravaju da se u narednom periodu može očekivati da će primanja zaposlenih u Hrvatskoj, zbog snažnog udara pandemije na privredu, padati, a da će za oporavak biti potrebne godine.

Time će biti završeno višegodišnje razdoblje tokom koga su zarade u Hrvatskoj rasle.

Naravno, situacija neće biti ista u svim sektorima pa se može očekivati da će zarade u delatnostima poput IT čak i nastaviti da rastu, ali uopšteno gledano, nivo zarada u zemlji već je počeo svoj put naniže, prenosi Tanjug pisanje portala Index.

„Na početku krize izazvane pandemijom korona virusa već smo zabeležili smanjenje zarada u privatnom sektoru i zamrzavanje zarada u javnom sektoru. S obzirom na jaku krizu, realno je očekivati da će država krajem godine u javnom sektoru ponovno postaviti pitanje zamrzavanja zarada, dok će, s druge strane, smanjenje zarada u privatnom sektoru, verovatno biti trajnijeg karaktera„, upozorava Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta.

Slična upozorenja dolaze i od Predraga Bejakovića iz Instituta za javne finansije, koji upozorava da u Hrvatskoj u sledeće dve ili tri godine neće biti prostora za rast zarada, već da će se one smanjivati.

U privatnom sektoru je taj proces već počeo, a njegovo ubrzanje može se očekivati na jesen, nakon završetka ionako slabe turističke sezone.

Bejaković ukazuje i na rast nezaposlenosti i velike troškove države za borbu sa korona krizom, kao i da je produktivnost u Hrvatskoj slaba, kao i da bi rast zarada u takvim, kriznim uslovima dodatno poljuljao poziciju zemlje na polju konkurentnosti i u trci za privlačenje ulaganja.

Podaci državne statistike za maj pokazuju da su prosečne zarade u Hrvatskoj, uprkos krizi, i dalje rasle. Prosečna neto zarada u zemlji u maju je iznosila 6.655 kuna, što je realno 1,1 odsto više nego u maju prošle godine i 0,4 odsto više nego u aprilu ove godine.

Ekonomisti upozoravaju da je čak i tako mali rast zarada, pre svega, rezultat vladinih mera za očuvanje radna mesta, u sklopu kojih je država pokrivala deo zarada zaposlenih.

U nastavku godine više neće biti tako, jer država za to nema novca, a i sami poslodavci upozoravaju da neće imati drugog izbora nego ili da smanjuju zarade i otpuštaju zaposlene ili da stave ključ u bravu.

Lovrinčević zaključuje da povratak zarada i životnog standarda u Hrvatskoj na nivo pre izbijanja korona krize ne treba očekivati pre 2023. ili 2024. godine.