Pandemija dovela do sve češćeg osnivanja državnih firmi

Nacionalizacija preduzeća više nije tabu tema za države članice Evropske unije. Naime, nakon devedesetih i sa početkom privatizacije 21. veka, ekonomska kriza 2008. godine vratila je centralnu ulogu državnom vlasništvu. Kriza izazvana korona virusom otvorila je vrata vodećih evropskih kompanija za javni kapital, prenosi European Data Journalism.

Prema mišljenju levičarskih pristalica, država bi trebalo da pruža osnovne usluge poput električne energije, transporta, vode i da učestvuje u strateškim sektorima poput bankarstva ili vazduhoplovstva. Na drugoj strani političkog spektra, umesto toga, desnica prikazuje te strategije kao tok delovanja komunističkog režima, braneći samoregulaciju slobodnog tržišta. Primer ove večite rasprave pojavio se u Španiji u januaru 2021. godine, kada je hladni talas pogodio zemlju uzrokujući povećanje računa za struju.

U poslednje vreme, državna preduzeća se ponovo osnivaju u zemljama članicama EU. Ekonomska kriza 2008. godine okončala je decenije privatizacije i liberalizma, a pandemija korona virusa doprinela je ovoj pojavi.

Mađarska i Poljska godinama su ojačavale svoje javne poslovne strukture kako bi stekle autonomiju i oslabile strano vlasništvo. Nedavno su, međutim, i zemlje poput Nemačke ili Francuske promenile svoju raniju zvaničnu liniju, koja je po ovom pitanju bila prilično radikalna. Uprkos uobičajenoj nemačkoj percepciji državne intervencije u privatnim kompanijama, prošlog maja vlada Angele Merkel spasila je aviokompaniju Lufthansa, sa naknadom od devet milijardi evra u zamenu za 20 odsto svojih akcija. Stvari se menjaju, ali je interesovanje za javna preduzeća širom Evrope opalo.

Od Thatcher do Podemosa: privatizacija ili nacionalizacija

Velika represija 1929. godine i Drugi svetski rat naterali su mnoge vlade da primene aktivniju ulogu u ekonomskoj sferi. Javna preduzeća su se zainteresovala za nova strateška tržišta kako bi ispravila moguće protivmere i ostvarila javni interes. Pored telekomunikacija, poštanskih usluga, avio-kompanija ili železnica,  vlade su počele da se fokusiraju na nove sektore poput proizvodnje. Primer tih novih investicija je Špansko društvo za turističke automobile (SEAT), koje je 1950. godine osnovao Španski nacionalni institut za industriju, koje je 1986. godine privatizovano.

Međutim, nešto se promenilo dolaskom britanske premijerke Margaret Tačer (Margaret Thatcher). Upravljajući državom od 1979. do 1990. godine, Tačerova je izvršila revoluciju u britanskoj ekonomiji, koju je centralna država prekomerno kontrolisala do 1980-ih. Njen uspeh inspirisao je ostatak evropskih zemalja da usvoje liberalnu politiku. Njen model privatizacije i deregulacije poklapao se s raspadom Sovjetskog Saveza 1991. a ujedno to je bio kraj procvata javnih preduzeća.

Od 1980-ih do ranih 2000-ih godina, privatizacije su označavale evropski ekonomski kontekst, smatrajući državno vlasništvo preprekom koja ograničava potpunu efikasnost tržišta. Zemlje poput Austrije, Danske, Holandije, Španije ili Švedske razvile su svoje planove za restrukturiranje javnih tela. Ipak, najambiciozniji planovi sprovedeni su tek 1993. godine kroz Ekonomsku i monetarnu uniju, koja je ustanovljena nakon ratifikacije Ugovora iz Mastrihta 1992. godine.

Raspolaganje javnim preduzećima generiše za EU ekvivalent od 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) proizvedenog u državama članicama između 1993. i 2002. godine. Ugovor iz Mastrihta odražava dogovor postignut među državama i vladama da utvrde zahtev da svoj javni deficit zadrže ispod tri odsto BDP kao osnovni uslov za integraciju u EU. Ova nepredviđena situacija stvorila je prvi korak za opravdanje predstojećeg talasa masovnih privatizacija.

Ipak, kao što se dogodilo neposredno posle Drugog svetskog rata, kada su nacionalizacije postale norma, privatizacije su došle do dna zbog ekonomske krize 2008. godine. Slom evropske ekonomije vratio je glavnu ulogu državi u različitim okolnostima. Kineski potez za investiranje u javna državna preduzeća podneo je novu paradigmu. Iako je učešće javnosti na tržištu u Kini palo u poslednje četiri decenije, „Državni kapitalizam“ koji je postavio Si Đinping (Xi Jinping) podrazumevao je da je 67 od 69 kineskih preduzeća među 500 najistaknutijih svetskih kompanija u 2014. godini bilo u državnom vlasništvu. Razmere su bile neuravnotežene, a Evropa se nije ravnopravno takmičila.

U poslednjih 15 godina, putem nacionalizacija kompanija kao što su nemačka Commerzbank 2009. godine ili španska Bankia 2012. godine, javna preduzeća su preplavila Evropu. Uprkos tome, još uvek treba mnogo učiniti, smatraju neke političke stranke, poput španske levičarske stranke Unidas Podemos, koji tvrde da osnivaju javno energetsko preduzeće i državnu banku. Pored političkog stava, španska poslovna mreža je jedna od najslabijih u EU. Nedostatak rasprave o ovom pitanju u drugim zemljama EU posledica je činjenice da jaka javna preduzeća već postoje.

Pandemija jača državno vlasništvo, ali ne u svim zemljama

U aprilu 2020. godine, Evropska komisija je promenila Privremeni okvir državne pomoći kako bi olakšala državnu intervenciju. Najava je stvorila presedan koji se kosi sa uobičajenom briselskom finansijskom disciplinom poduprtom zastupanjem slobodnog tržišta i nedržavnom ekonomskom intervencijom. Ipak, neke evropske države su već razmišljale o nacionalizaciji nekih kompanija.

Od tada su evropske vlade uložile veliku sumu novca kako bi održale svoj poslovni sektor na površini, uglavnom kroz poreske olakšice, zajmove, garancije za kredite i kupovine akcija. Za sada će Privremeni okvir državne pomoći važiti do decembra 2021. godine.

U međuvremenu, Francuska još nije nacionalizovala nijednu kompaniju, a njena dosadašnja strategija bila je ulaganje pet milijardi evra u Renault i sedam milijardi u Air France. Francuski ministar finansija Bruno Le Mer (Bruno Le Maire) istakao je da će „u 2021. godini biti više bankrota nego u 2020. godini“ i dodao:  „Nećemo nikoga napustiti, ponudićemo sav raspoloživi novac“.

Ove strategije su mač sa dve oštrice. S jedne strane, one mogu ponovo osnažiti uloge javnih preduzeća za evropske ekonomije, ali s druge strane, mogu razbiti dva trenutna jedinstvena evropska tržišta. Državna svojina daleko je od toga da je simetrična među državama članicama. Španska ekonomska potpredsednica Nadia Kalvino (Nadia Calvino) pokušala je da po svaku cenu spreči da Brisel krene u nacionalizaciju preduzeća, što je izraz posebno kontroverzan za Madrid, piše European Data Journalism.