PANDEMIJA GORUĆI PROBLEM, OCENA SVETSKIH LIDERA U UN Srbija posvećena evropskom putu, istakao Vučić

Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 75 po redu, ove godine se održava u nešto izmenjenim uslovima zbog pandemije korona virusa, a do sada su je obeležili govori lidera zemalja koji su isticali goruće probleme zemalja iz kojih dolaze.

Tema ovogodišnje generalne debate, koja se ove godine održava od 22. do 29. septembra, jeste „Budućnost kakvu hoćemo, UN kakve nam trebaju: reafirmisanje kolektivne posvećenosti multilateralizmu – borba protiv Covid-19 kroz efikasne multilateralne akcije“.

Zbog aktuelne pandemije govori državnika bili su snimljeni i vremenski ograničeni, a lideri su imali priliku da za petnaestak minuta prikažu pandemiju iz ugla svojih zemalja i predstave svoje vizije napora u borbi protiv virusa.

Pre same debate, 21. septembra održana je posebna sednica posvećena 75-godišnjici UN, na kojoj su lideri 182 od 193 zemlje, članice UN imali tri minuta da kažu nešto tim povodom.

Otvarajući sesiju generalni sekretar UN Antonio Gutereš ukazao je na najveću ekonomsku nesreću i gubitak radnih mesta od Drugog svetskog rata, opasne pretnje ljudskim pravima i pretnju novog hladnog rata između SAD i Kine.

Prvog dana generalne debate američki predsednik Donald Tramp optužio je Kinu da nije na vreme podelila informacije o virusu i pozvao UN da je proglase Kinu odgovornom za širenje korone, a istakao je i da SAD ispunjavaju svoju ulogu mirotvorca.

Sa druge strane, kineski predsednik Si Đinping je tokom debate rekao da bi sva neslaganja trebalo rešavati dijalogom i pregovorima, kao i da će njegova država zemljama u razvoju prioritetno ponuditi vakcinu protiv Covid-19 čim uđe u upotrebu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ponudio je službenicima UN besplatno vakcinisanje cepivom koje je Rusija razvila, i skrenuo pažnju da Ruisija do sada nije čula reakciju SAD i njihovih saveznika o predlogu Moskve da se uvede moratorijum na raspoređivanje kopnenih raketa srednjeg i kratkog dometa.

Francuski predsednik Emanuel Makron kazao je tokom govora da bi pandemija trebalo da podstakne narode da rade zajedno i odupru se svetskom poretku u kome dominiraju SAD i Kina, ali je istovremeno i osudio neuspeh UN da unište virus.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan istakao je da su uzaludni svi pokušaji da ta zemlja bude isključena iz planova u istočnom Mediteranu i predložio održavanje regionalne konferencije svih mediteranskih država, povodom tenzija oko pomorskih granica i istraživanju ugljovodoničnih resursa u tom regionu.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je UN da oslobodi „okupiranu teritoriju“ Krima od Rusije, a predsednik Libana Mišel Aun ukazao je da je toj zemlji, nakon eksplozije od prošlog meseca, potrebna pomoć međunarodne zajednice i zatražio sredstva za izgradnju glavne luke te zemlje.

Vršilac dužnosti predsednika Bolivije Žanin Anjez navela je da su predstojeći izbori u toj zemlji izbori između slobode i ugnjetavanja.

Predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović rekao je da kriza multilateralizma koja je zahvatila čitav svet, nije zaobišla ni UN, ali da je aktuelna pandemija pokazala da ta organizacija i dalje ima veliki značaj.

Na zasedanju Generalne skupštine govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je poručio da je spoljna politika Srbije usmerena na evropske integracije, produbljivanje saradnje sa zemljama širom sveta, a posebno na odnose sa susedima i regionalnu saradnju.

„Naš evropski put, međutim, ne isključuje privrženost razvoju i produbljenju odnosa sa zemljama širom sveta, kako zapadnim, uključujući i SAD, tako i drugima, a ponosni smo na izvanredne odnose sa Rusijom i Kinom„, rekao je Vučić i naglasio da je u fokusu spoljne politike Srbije i saradnja sa prijateljskim afričkim, pacifičkim i latinsko američkim zemljama.

Ovogodišnje zasedanja Generalne skupštine obeležilo je i nekoliko zanimljivosti, pre svega da među govornicima prvog dana debate nije bilo nijedne žene, a da je prva žena koja se obratila predstavnicima zemalja članica UN bila slovačka predsednica Zuzana Čaputova i to tek u sredu popodne.

Takođe, neki lideri su prvi put govorili pred Ujedinjenim nacijama, poput predsednika Venecuele Nikolasa Madura i Filipina Rodriga Dutertea koji je govorio prvi put za četiri godine koliko je na vlasti. Kralj Saudijske Arabije Salman takođe je govorio okupljenima, a to je ujedno tek drugi put za 60 godina da se monarh te zemlje obraća UN.

I predsednik Tanzanije Džon Magafuli prvi put se obratio Ujedinjenim nacijama, a zanimljivo je što predstavnik Nemačke nije učestvovao u Generalnoj debati, već samo u posebnoj sednici, kada se u trominutnom govoru, povodom 75-godišnice UN putem video linka obratila nemačka kancelarka Angela Merkel.

Generalna debata godišnje skupštine UN biće okončana u utorak, 29. septembra.