Pandemija i dalje traje, očekivani oporavak će biti usporen?

Kada se uzme u obzir činjenica da se pandemija korona virusa nastavila, i da je u velikom broju zemalja Evropske Unije na snazi “zaključavanje”, veoma je teško prognozirati kojom dinamikom će se kretati evropska ekonomija, ali za očekivati je da će se projektovani oporavak odložiti ili nešto usporiti, izjavio je za Biznis.rs Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

On ističe da o neizvesnosti u vreme pandemije govori i činjenica da su prognoze za gotovo sve evropske zemlje više puta menjane tokom prethodne godine da bi na kraju većina zemalja u 2020. ostvarila bolje rezultate nego što su to govorile projekcije. Ne bi bilo iznenađenje da privredni rast ponovo odstupi od prognoza i u 2021, samo što bi to ovaj put verovatno išlo na drugu stranu, ali još je rano da se to preciznije proceni.

Uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija mala i otvorena ekonomija, koja je veoma vezana za tržište EU, jer se dve trećine naše spoljne trgovine odvija sa Unijom, izvesno je da će oporavak zemalja EU koje su naši najveći trgovinski partneri značajno uticati i na ekonomska kretanja u Srbiji. Jer ukoliko EU bude ostvarila nižu stopu rasta od očekivane, to će sigurno uticati i na manje izvozne porudžbine i sporiji rast našeg izvoza od očekivanog, rekao je Brčerević.

On je ukazao da su drugi segment uticaja EU na srpsku ekonomiju strane direktne investicije (SDI), jer u proseku oko 70 odsto stranih ulaganja u Srbiju dolazi sa tog ekonomskog prostora. A videli smo da je u prošloj godini, zbog pandemije, zabeležen pad SDI od oko 20 odsto u odnosu na 2019.

Zbog velike neizvesnosti, teško je proceniti kako će se kretanja u EU odraziti na ambiciozne planove Srbije za ovu godinu. Brčerević je podsetio da je Fiskalni savet upozoravao da se ne ide sa veoma optimističkim prognozama privrednog rasta od šest odsto, već sa opreznijom procenom, kao što se i predlagalo da se ne ide sa rastom plata u javnom sektoru od pet procenata i visokim projekcijama rashoda budžeta.

On je dodao da, ukoliko dođe do podbačaja u privrednom rastu, to će biti dodatni udarac na budžet, u smislu većeg deficita, ali i u smislu većeg rasta javnog duga.

Vidimo da država zbog produžavanja epidemije sprema i novi paket pomoći privredi, koji će morati da finansira novim zaduživanjima, rekao je Brčerević.

Komentarišući najavu Evropske komisije da bi odredba o odstupanju od fiskalnih pravila za zemlje članice EU, trebalo da ostane na snazi i celu narednu godinu, Brčerević kaže da to govori da se i zvanični Brisel opredelio za nastavak finansiranja najugroženijih sektora privrede, kako bi oni preživeli krizu i očuvali radna mesta, po cenu daljeg zaduživanja i povećanja javnog duga.

Ta odluka je u skladu i sa preporukama MMF i ona bi omogućila zemljama članicama EU da fiskalnim merama i dalje pomažu svoje privrede koje su u krizi zbog i dalje veoma jake pandemije korona virusa. Za sad postoji međunarodni konsenzus da je nešto mekši odnos prema rastu javnog duga opravdan dok traje epidemija. Međutim, to novo zaduživanje kad tad će doći na naplatu i stoga je veoma važno da se države sad zadužuju samo za racionalne i selektivne mere podrške a ne da bi rasipale novac, rekao je Brčerević.