Pandemija pogurala javni dug zemalja regiona

Prema informaciji Ministarstva i trezora BiH u četvrtom kvartalu prošle godine javni dug Bosne i Hercegovini iznosio je 12,154 milijardi konvertibilnih maraka (oko 6,2 milijarde evra), što je za 943 miliona konvertibilnih maraka (KM) više u odnosu na pretnodnu godinu.

Na spoljni dug se odnosi 8,662 milijardi KM i on je povećan za 520 miliona KM, dok je unutrašnji dug iznosio 3,491 milijardu KM i on je povećan za 423 miliona maraka.

Kada se pogledaju entiteti, ukupan javni dug Republike Srpske na kraju prošle godine iznosio je 5,823 milijardi KM, a Federacije BiH 6,215 milijardi maraka.

Iz informacije je vidljivo da se FBiH u prošloj godini više zadužila od Republike Srpske. Tako je javni dug FBiH povećan za 512 miliona KM, a RS za 441 milion maraka. Učešće javnog duga u BDP Bosne i Hercegovine iznosi 35,08 odsto.

Sa druge strane, Vlada Crne Gore usvojila je Izveštaj o javnom dugu na kraju prošle godine koji iznosi oko 4,4 milijarde evra, odnosno 105,15 odsto preliminarnog BDP, procenjenog na oko 4,2 milijarde evra.

Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija i socijalnog staranja, a koji su na kraju 2020. godine iznosili oko 872 miliona evra, neto javni dug Crne Gore iznosi više od 3,5 milijarde evra, odnosno 84,34 odsto BDP.

I Srbija je prošlu godinu završila sa nominalnim rastom javnog duga koji je dostigao nivo od 26,7 milijardi evra, što je skoro za 2,7 milijardi evra više u odnosu na prethodnu godinu. Učešće duga u bruto domaćem proizvodu takođe je skočilo sa 52 na 57,4 odsto. Prema podacima ministarstva finansija javni dug Srbije na kraju januara ove godine iznosio je 27,14 milijardi evra, što je činilo 53,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.