PANDEMIJA STVORILA KRIZU BEZ PRESEDANA Svetska banka poziva na brži ekonomski oporavak

Zemlje u razvoju i međunarodna zajednica treba da preduzmu korake kako bi ubrzale oporavak nakon završetka najgore zdravstvene krize i ublažile njene dugoročne štetne efekte, poručuje Svetska banka (SB).

Kratkoročne mere, preduzete kao odgovor za rešavanje urgentne zdravstvene situacije i obezbeđenje osnovnih javnih usluga trebalo bi da prate sveobuhvatne politike za podsticanje dugoročnog rasta, navodi Svetska banka u okviru analize u izveštaju “Globalne perspektive”, prenosi Tanjug.

„Obim i brzina kojom su pandemija Covid-19 i ekonomske blokade razorili siromašne slojeve društva širom sveta su bez presedana u modernom vremenu. Trenutne procene pokazuju da bi 60 miliona ljudi moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo 2020.”, rekao je predsednik Grupe Svetske banke Dejvid Malpas (David Malpass).

Ove procene će, kako objašnjava, verovatno dodatno porasti, pri čemu će osnovna odrednica biti ponovno otvaranje naprednih ekonomija.

„Odluka o izboru politika doneta danas – uključujući veću transparentnost duga za privlačenje novih investicija, brži napredak u digitalnom povezivanju i veliko širenje mreže novčane pomoći za siromašne – pomoći će da se štete ograniče i obezbedi snažniji oporavak”, istakao je Malpas.

Prema njegovim rečima, finansiranje i izgradnja proizvodne infrastrukture su među najtežim izazovima za rešavanje post-pandemijskog oporavka.

“Treba da vidimo mere za ubrzanje sudskih sporova i rešavanje stečaja, kao i reformu skupih subvencija, monopola i zaštićenih državnih preduzeća koja usporavaju razvoj“, zaključio je Malpas.

Prema preporuci SB, u oviru sveobuhvatnih politika treba da se nađu i mere za unapređenje upravljanja i poslovnog okruženja, za povećanje obima i rezultata investiranja u obrazovanje i javno zdravlje.

Da bi ekonomije u budućnosti postale otpornije, mnogim zemljama će biti potrebni sistemi za povećanje i očuvanje više ljudskog i materijalnog kapitala tokom oporavka – korišćenjem politika koje odražavaju i podstiču post-pandemijske potrebe za novim vrstama radnih mesta, preduzeća i sistema upravljanja.

Neophodne mere za zaštitu javnog zdravlja podrile su već krhku svetsku ekonomiju, uzrokujući duboke recesije u razvijenim zemljama, ekonomijama u nastajanju i ekonomijama u razvoju (EMDE).

EMDE koje imaju slabe zdravstvene sisteme, one koje se u velikoj meri oslanjaju na globalnu trgovinu, turizam ili doznake iz inostranstva, i one koje zavise od robnog izvoza biće posebno pogođene, napominje se u analizi.

Dugoročno, pandemija će ostaviti trajne posledice kroz više kanala delovanja, uključujući niža ulaganja, eroziju fizičkog i ljudskog kapitala zbog zatvaranja preduzeća i gubitka školovanja i radnih mesta i povlačenje iz svetske trgovine i lanaca snabdevanja.