Pandemija u Srbiji ugasila oko 50.000 radnih mesta

Međunarodni praznik rada – 1. maj radnici, već drugu godinu zaredom, dočekuju u neizvesnosti. Pandemija je u Srbiji ugasila oko 50.000 radnih mesta, promenila je uslove rada, a po svemu sudeći najveći teret ove krize podneli su radnici u sivoj zoni koji su za sistem nevidljivi.

„Od početka pandemije izgubljeno je oko 50.000 radnih mesta. Taj broj nije tako veliki kada govorimo o ljudima koji su bili u stalnom radnom odnosu, on je negde oko 10.000. Međutim, oni koji su se prvi našli na udaru, koji su izgubili najveći broj radnih mesta su oni koji su radili ’na crno’“, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i dodaje da je taj broj najveći u ugostiteljstvu i turizmu.

Prema njegovim rečima, ekonomske mere Vlade Srbije pomogle su da ne dođe do otpuštanja velikog broja radnika, pa je standard uspeo da se održi na postojećem nivou, čak i da bude bolji u nekim segmentima. Ipak, radnici su nesigurni i u strahu kada su u pitanju posledice pandemije.

„Ono što je strah za budućnost jeste upravo rad od kuće, koji je u momentu pandemije bio prevencija kada je reč o zdravlju ljudi. Radnici su već počeli da se vraćaju na svoja radna mesta, ali je pitanje šta će poslodavci uraditi. Da li će konstatovati da je jedan određeni broj ljudi višak ili da treba da nastave rad od kuće. Poslodavac za rad od kuće ne isplaćuje nadoknadu za struju, niti bilo kakve dodatne troškove već samo čistu platu, a to je za njega velika dobit, tako da tu postoji realna opasnost, koje za sada nema jer pandemija traje, ali postoji mogućnost da se tako nešto u bliskoj budućnosti zaista i desi„.

Nema prostora za optimizam

I ove godine zbog pandemije izostaće okupljanje radnika i obeležavanje Međunarodnog dana rada, slažu se predstavnici sindikata.  

„Ovog 1. maja neće biti ni uranka, ni ustanka, i to ne samo zbog pandemije koja je jedan od razloga za to što neće biti protestne šetnje, već i zbog toga što je ona tokom poslednje decenije izgubila svaki smisao jer uspostavljate zahteve vladi pred praznom kancelarijom pošto je 1. maj zvanični praznik“, kaže za naš portal prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Zaposleni su, kako kaže on, u situaciji iščekivanja. Državna pomoć dala je rezultate, bila je usmerena ka onim grupama koje se nalaze u najtežem stanju, ali ipak nije srazmerno sredstvima postigla odgovarujući efekat do kraja.

„Ova pomoć jeste obilata, dala je rezultate utoliko što je zaustavila dalji rast siromaštva i nejednakosti. Učinila je da jaz između izgubljenog broja radnih sati, koji je ekvivalentan broju od gotovo pola miliona radnih mesta i ono što je izgubljeno, a to je oko 50.000 radnih mesta, bude značajno i omogući preživljavanje“, navodi Stojiljković.

Sa druge strane, kako objašnjava, najgore su prošli oni „ispod linije“, odnosno svi oni poslovi u sivoj ekonomiji, kratki radni angažmani i dodatan honorani rad.

„Privid nekog optimizma u ovakvoj situaciji je nepotreban. Sa druge strane, treba konstatovati da je ova politika bila politika, kao i svuda u svetu, da se ’baca’ novac, iz vazduha i pozajmljuje od budućnosti, ali je pitanje koliko će se taj novac kreirati u nešto što može dati održivu proizvodnju i rast“, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o budućnosti i očekivanjima, Stojiljković objašnjava da naša zemlja postaje zahtevniji prostor, a tu, pre svega misli na strane investicije.

„Njih treba dovoditi i davati im subvencije samo ako to razvija ukupnu domaću strukturu i dovodi nekakve tehnologije. Industrija motanje kablova nije nešto što će ikada dovesti do pristojnih zarada i radnih odnosa. Biće nam potreban kvalitetniji, održiviji i dostojanstveniji rad jer smo praktično u klopci srednje razvijenosti i sa demokratskim minusima po raznim osnovama već došli u situaciju da će svako imati kakav-takav posao, loše plaćen i nesiguran. Ja mislim da to nije nešto što nas može zadovoljiti i čemu bismo se mogli radovati“, zaključuje Stojiljković.