PARE POD SLAMARICOM VIŠE NISU OPCIJA Povećao se broj štediša u Srbiji, ali se prosečan iznos uloga smanjio

Agencija IMAS International za potrebe Erste grupe sprovodi redovna godišnja istraživanja o štednim navikama potrošača u svim zemljama u kojima posluje ova bankarska grupacija. Tokom septembra su anketirana 503 srpska potrošača.

„Na pitanje kolika je važnost finansijske štednje, 69 odsto ispitanika odgovorilo je da jeste, dok samo sedam odsto njoj nije pridavalo više značaja. Značajno je napomenuti da od 2018. opada broj ljudi u Srbiji koji se ne odlučuju za nekakav vid štednje, sa 52 odsto pre dve godine na 44 odsto danas“, kaže Ansgar Loner (Ansgar Löhner), iz IMAS International.

Njihova segmentacija po načinima štednje se razlikuje od navika ostalih Evropljana, ali se i tu vide trendovi približavanja ostatku kontinenta.

Naime, štednja „pod slamaricom“ sada iznosi tek 22 odsto udela u odnosu na 32 procenata pre samo četiri godine, za životno osiguranje se opredelilo 15 odsto, štednju po viđenju 14 odsto, a oročenu štednju 11 odsto anketiranih potrošača.

Prosečna mesečna suma koju oni odlažu na svoje štedne račune ove godine iznosi 5.210 dinara, što je povećanje od preko 400 dinara u odnosu na lane.

Loner ističe da postoje određeni trendovi koji su se pojavili isključivo kao posledica pandemije korona virusa – 35 odsto ispitanika izjavilo je da sada njihovo domaćinstvo ima smanjene prihode, a još 11 odsto konkretno navelo upravo pandemiju kao uzročnika smanjivanja kućnih prihoda, dok je 22 odsto njih izjavilo da su im se u istom periodu dodatno povećali troškovi života.

„Svi oni bi hteli da štede više nego što trenutno čine, ali trenutno nisu u mogućnosti. Uopšteno govoreći, srpski potrošači su i dalje oprezniji od evropskih, ali se sve više opredeljuju za štednju. S druge strane, mlađim štedišama posebno su zanimljivi investicioni načini štednje, kao što su ulaganja u hartije od vrednosti, akcije ili investicione fondove. Njih 33 odsto zainteresovano je za ovakvo odvajanje svojih finansijskih sredstava, što je značajan napredak u odnosu na udeo od pre nekoliko godina“, kaže Loner.
Jedini problem je što je takvih opcija još uvek premalo na domaćem tržištu.

Ispitanici su na kraju zamoljeni da se izjasne o svom aktuelnom finansijskom stanju i ispostavilo se da je na tom polju – nerešen rezultat.

Polovina njih izjavilo je da im je novčana situacija nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu, a po 25 odsto je reklo da su u boljem finansijskom položaju, odnosno gorem. No, procenat srpskih potrošača sa pogoršanim finansijskim stanjem konstantno se smanjivao u poslednjih pet godina, i sada je prepolovljen u odnosu na 2015.

„Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da je situacija koju je donela pandemija nešto s čime se niko od nas nije ranije susreo. Građani su u neizvesnoj situaciji odlagali potrošnju i sredstva oročavali ili stavljali na štednju po viđenju, pri čemu im je bitna bila sigurnost uloga, ali i da svoja sredstva sačuvaju i uvećaju“, poručuje Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.

Klijenti stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci – oko 60 procenata. Porastao je udeo štediša koji imaju između 20 do 40 godina starosti, koji imaju više od 18 odsto učešća u štednji, naspram približno 12 procenata iz prošle godine, što govori u prilog tome da mlađi odrasli ljudi sve više prepoznaju značaj štednje, zaključuje Todorović.