Penzije u Nemačkoj rastu i kada plate padaju

Korona kriza u Nemačkoj utiče na povećanje penzija. Nezavisno od uspona i padova ove ekonomije, penzijski fond iz koje se plaćaju prinadležnosti najstarijih, u budućnosti će se povećavati za tri do četiri milijarde evra godišnje, računica je koju je za Frankfurter Allgemeine Zeitung izveo Institut za socijalno pravo i socijalnu politiku Max-Planck.

U pozadini ove računice su, zapravo, penzijske garancije, odnosno formula po kojoj se penzije uvećavaju u Nemačkoj. Zbog pandemije, zarade u ovoj državi su prošle godine pale, čak penzijski fond beleži pad prihoda od 2,3 odsto. Međutim, zahvaljujući formuli za obračun penzija, sa padom zarada, ne padaju i primanja najstarijih. Kada, kako se očekuje, nakon krize dođe do povećanja zarada, sa njima će, ponovo, krenuti da rastu i penzije.

Od 2018. godine penzije permanentno rastu. Zahvaljujući novoj formuli i uvođenju modela tzv. „sustizanja plata“. I, sada kao efekat, Nemačka kao ustaljenu praksu ima da i usponi i padovi ekonomije povećavaju penzije.

„Već sada se zna da će sledeće godien dodatno povećanje penzija iznositi četiri milijarde evra“, predviđa profesor Axel Börsch-Supan, sa Instituta Max-Planck i dodaje da će u godinama kasnije to uvećanje stalno biti oko tri milijarde evra godišnje. Zahvaljujući modelu „sustizanja plata“, ovo će doneti skoro 100 milijardi evra više fondu za isplatu penzija do 2050. godine.

Kancelarka Angela Merkel već je odbacila mogućnost da se postojeća korekcija penzijske formule menja, iako su brojni penzioni stručnjaci kritikovali ovaj mehanizam.