PENZIONI SISTEM U HRVATSKOJ PRIMER KAKO NE TREBA RADITI, kaže za Biznis.rs Altiparmakov

U Hrvatskoj, od početka ove godine, najstariji građani koji nikada nisu uplaćivali sredstva u penzioni fond, dobijaju tzv. “nacionalnu”, odnosno socijalnu penziju. Iako je još uvek rano da se vide pravi efekti ovakve odluke hrvatskih vlasti, dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta i ekspert za penzionu reformu, za Biznis.rs kaže da ne vidi ispravnost ove odluke.

“Nadam se da me kolege iz Hrvatske neće pogrešno shvatiti, ali moram da kažem da je po pitanju penzijskog sistema Hrvatska udžbenički primer – kako ne treba raditi. Hrvatsko društvo, nažalost, tokom prethodne dve decenije nije uspelo da iznedri jasan, konzistentan, niti fiskalno održiv pravac penzijske reforme tako da se sada nalazi u veoma nezavidnoj situaciji“, naglašava Altiparmakov i dodaje:

„Prvu grešku Hrvatska je učinila kada je pre dve decenije podlegla pritisku Svetske banke da delimično privatizuje svoj javni penzijski sistem i uvede obavezne privatne penzijske fondove, tzv. drugi stub. Ovu kontroverznu reformu odbile su da sprovedu sve razvijene države Zapadne Evrope i Severne Amerike, i to iz veoma dobrih razloga, jer se ispostavilo da ova reforma ne samo da nije povećala penzije ili unapredila sistem, već se drugi stub pokazao inferiornim u odnosu na javni penzijski sistem.

Prema rečima člana Fiskalnog saveta i eksperta za reformu penzionog sistema, drugi penzijski stub u Hrvatskoj samo formalno izgleda kao privatno penzijsko osiguranje, a zapravo se radi o veoma skupom mehanizmu koga finansira državni budžet, jer fondovi drugog stuba dve trećine svoje imovine ulažu u državne obveznice, tako da će poreski obveznici i državni budžet morati da na kraju dana isplaćuju penzije iz drugog stuba.

„Pri tom, postalo je potpuno očigledno da sistem nije fiskalno održiv, ali pre nekoliko godina kada se o tome diskutovalo, hrvatsko društvo nije smoglo snage da pristupi temeljnoj reformi, da ne kažem demontaži drugog stuba i umesto toga je pribeglo trulom kompomisu koji samo prikriva fiskalne probleme i odlaže ih za budućnost. Uvođenje socijalnih penzija, tzv. nultog stuba, u postojećim uslovima nesređene finansijske pozicije prvog i drugog stuba – nije baš fiskalno prudentna mera“, ističe Altiparmakov.

Imamo alternativu

Na pitanje Biznis.rs da li je ovaj potez Hrvatske zapravo odluka da penzije postanu socijalna kategorija, odnosno da svi građani preko određenog broja godina dobijaju određenu naknadu dovoljnu za skroman život, Altiparmakov objašnjava:

“Radi se zapravo o dve alternativne filozofije o tome šta treba da bude uloga države i kako treba da se organizuje javni penzijski sistem. Kada su krajem 19. veka nastajali državni penzijski sistemi, u anglosaksonskim zemljama, kao što su Velika Britanija, Irska, Australija, Novi Zeland ili Danska, država je krenula da svim starim i siromašnim licima isplaćuje socijalne penzije, kako bi izbegli ekstremno siromaštvo. Sa druge strane, kontinentalna Evropa je po uzoru na Bizmarkovu Nemačku uvela javno penzijsko osiguranje – gde radnici uplaćuju doprinose i onda nakon penzionisanja primaju penziju koja je srazmerna plati koju su imali tokom radnog veka.

I jedan i drugi pristup su legitimni, i mogu dobro funkcionisati, u zavisnosti od institucionalnih faktora i društvenog nasleđa, dodaje on.

“Problemi, međutim, nastaju kada iz jednog sistema Bizmarkovog nasleđa krenete preko noći da kalemite delove anglosaksonskog sistema, poput drugog stuba ili nultog stuba. U tom slučaju, velika je verovatnoća da će te dobiti “Frankeštajn” sistem”, podseća Altiparmakov.

Veći broj starih

Na pominjanje mogućnosti uvođenja sličnog modela u Srbiji, Altiparmakov konstatuje da socijalne penzije nisu jedini pristup da se pomogne starijima.

“Period turbulentne tranzicije i teških uslova na tržištu rada tokom prethodnih nekoliko decenija će se svakako negativno odraziti na buduće generacije penzionera, imaćemo veći broj starih ljudi koji neće ispunjavati mininalni uslov za državnu penziju od 15 godina staža, tako da svakako moramo da imamo adekvatan odgovor države za te ljude. Moguće je proširiti postojeće sisteme socijalne zaštite i upodobiti ih da bolje odgovaraju na potrebe starih lica. Radi se o veoma važnom izazovu sa kojim ćemo se suočiti u narednim godinama, i važno je da naš pristup bude rezultat temeljnih analiza, da bude prilagođen postojećim institucionalnim i ekonomskim prilikama u Srbiji i da uživa široku društvenu podršku”, navodi Altiparmakov.

Osloboditi fondove

Iako duže od decenije u Srbiji funkcioniše tzv. treći stub penzijskog osiguranja, odnosno dobrovoljni penzioni fondovi, stanovništvo još uvek ne poznaje previše mogućnosti ovog vida štednje za starost.

“Mnogo je elemenata koje je potrebno unaprediti kako bi dobrovoljna penzijska štednja dostigla zadovoljavajući nivo u Srbiji. Jedan od problema je i funkcionisanje samog trećeg stuba, jer je privatnim penzijskim fondovima onemogućeno da investiraju u inostranstvu više od 10 odsto imovine, pa praktično svu imovinu investiraju u državne obveznice. Ovo bi bilo u redu da su naši penzijski fondovi ‘slovenačkog tipa’ i da štedišama garantuju da neće imati investicionih gubitaka, ali naši penzijski fondovi ne nude štedišama nikakve garancije po pitanju prinosa. Tako da je potrebno uskladiti praksu i regulativu u ovom segmentu – ako će privatni penzijski fondovi nastaviti da investiraju dominantno u državne obveznice, potrebno je da štedišama daju garancije po pitanju prinosa i da smanje svoje provizije. Ili da im se omogući da zadrže postojeći nivo provizija, ali da krenu da investiraju u inostrastvo, na svetskim berzama deonica i kapitala”, ističe Altiparmakov i dodaje da bi poreske olakšice koje trenutno mogu da koriste samo penzijski fondovi treba dozvoliti i u slučaju penzijske štednje u bankama ili osiguravajućim društvima.

Drugi stub veliki promašaj

Na konstataciju da je u Srbiji jedno vreme bilo razmišljanja o uvođenju tzv. drugog stuba penzijskog osiguranja, član Fiskalnog saveta dr Nikola Altiparmakov podseća da se ovaj vid penzijskog osiguranja ispostavio kao veliki promašaj i da su ga zato, pre nekoliko godina, ukinule Mađarska i Poljska, dok su ga druge države poput Slovačke, Rumunije, Bugarske, Letonije, Severne Makedonije i Estonije, značajno umanjile.

“Iz iskustva Istočne Evrope mislim da je jasno da je Srbija uradila pravu stvar što se umesto ove kontroverzne reforme opredelila da nastavi da prati Bizmarkovu tradiciju i da, po ugledu na Nemačku, sprovodi reforme prvog stuba i uvodi dodatne oblike dobrovoljne štednje za penziju”, kaže Altiparmakov.

Ostaviti sadašnje uslove penzionisanja

Srbija od 2014. postepeno povećava starosnu granicu za penzionisanje žena, te će za nekoliko godina i ženama i muškarcima biti potrebno 40 godina staža i 65 godina života kako bi primali punu penziju. Neke države su se odlučile da ovu granicu dodatno pomere na 67 ili čak 68. godina života.

„Sa demografskim starenjem je neminovno postepeno povećanje starosne granice, u skladu sa produženjem životnog veka. Konkretno, u slučaju Srbije je 2014. godine sprovedena poslednja reforma i ne mislim da će u neposrednoj budućnosti biti potrebe za dodatnim povećanjem starosne dobi“, navodi Altiparmakov.

Rashodi za penzije u Srbiji su trenutno, dodaje on, na fiskalno održivom nivou. Sa učešćem od blizu 11 odsto nalaze se na gornjoj granici uporedivih zemalja.

„Od ključne je važnosti da se u ovoj i narednim godinama istraje na doslednoj primeni tzv. švajcarske formule za usklađivanje penzija, kako bismo izbegli turbulentne periode finansijske destabilizacije penzijskog sistema, koje smo imali u prethodnoj deceniji“, zaključuje Altiparmakov.