Pet najbogatijih nacija na svetu prema BDP po glavi stanovnika

Deset svetskih ekonomija trenutno doprinosi 68 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Iako ekonomska merenja BDP ili BDP po stanovniku ne prikazuju direktno život ili dobrobit ljudi, one su važan parametar za merenje širih trendova i primene u dubljim analizama prilikom donošenja odluka o ulaganju, prenosi Nasdaq.

Lista pet najbogatijih država na osnovu BDP po stanovniku:

1. Luksemburg

BDP po stanovniku: 131.781,72 američkih dolara

BDP: 84,07 milijardi dolara

Luksemburg je mala zemlja bez izlaza na more, okružena Nemačkom, Francuskom i Belgijom. Danas se Luksemburg svrstava među najvažnija finansijska središta na svetu, iako je do početka 20. veka njegova ekonomija bila povezana sa industrijom čelika. Luksemburg je pedesetih godina uz velike napore započeo diverzifikaciju svoje male ekonomije, i udaljavanje od zavisnosti o čeliku.

Danas oko 88 odsto bogatstva Luksemburga potiče iz uslužnog sektora, uključujući gotovo trećinu u finansijskim uslugama. Što se tiče uvoza i izvoza, trgovina unutar Evropske unije (EU) čini 84 odsto izvoza Luksemburga, dok 88 odsto uvoza dolazi sa strane evropskog bloka. Luksemburg je trenutno 66. najveća ekonomska sila na svetu.

2. Švajcarska                                                             

BDP po stanovniku: 94.696,13 dolara

BDP: 824,74 milijarde dolara

Švajcarska je 18. ekonomska svetska sila mereno kroz BDP, ali na drugom mestu kada se gleda BDP po glavi stanovnika. Usluge su dominantan sektor i u švajcarskoj ekonomiji, sa udelom od blizu 74 odsto. Njena industrija doprinosi 25 odsto, a manje od jednog procenta dolazi iz poljoprivrednog sektora. EU je glavni trgovinski partner Švajcarske: oko 78 odsto švajcarskog uvoza dolazi iz EU, dok je 43 odsto švajcarskog izvoza namenjeno zemljama EU.

Ova zemlja ima jedinstvenu poziciju u industriji luksuznih satova. Švajcarska je takođe jedan od najvećih investitora za istraživanje i razvoj, gde godišnje ulaže oko tri odsto svog BDP. Očekuje se da će ekonomija ove države porasti za 3,5 odsto 2021. godine, a predviđa se da će do 2023. godine zabeležiti prihod veći od 100.000 američkih dolara po glavi stanovnika.

3. Irska

BDP po stanovniku: 94.555,79 dolara

BDP: 476,66 milijardi dolara

Iza Švajcarske na trećem mestu je Irska, mala i visoko globalizovana ekonomija. Irska je trenutno 29. najveća ekomomska sila u pogledu nominalnog BDP. Ocena ekomomske slobode Irske iznosi 81,4, što čini njenu ekonomiju petom najslobodnijom po ovom indeksu u 2021. godini. Karakteristike njenog poreskog režima, poput 12,5 odsto korporativnog oporezivanja, 25 odsto poreza na istraživanje i razvoj, poreski ugovori sa 72 države, između ostalog čine Irsku poželjnom lokacijom za investiranje.

Irska je poznata po tome što je domaćin najvećim tehnološkim kompanijama, a dodata vrednost u IT je presudno važna za irske ekonomske performanse, zbog čega je dobro pozicionirana da postane svetski lider u novim tehnologijama, poput interneta stvari (IoT), obrade velike količine podataka (big data), zdravstvenih inovacija, energetske efikasnosti.

4. Norveška

BDP po stanovniku: 81.995,39 dolara

BDP: 444,52 milijarde dolara

Norveška se nalazi u severnoj Evropi i trenutno je 31. najveća ekonomska sila u pogledu nominalnog BDP, i ubraja se među važne dobavljače nafte i gasa. Ona je treći najveći izvoznik prirodnog gasa na svetu, iza Rusije i Katara. Oko 20-25 odsto potražnje za gasom u EU snabdeva samo Norveška.

Kombinacija prirodnih resursa, kvalifikovane radne snage i usvajanja moderne tehnologije pomogla je Norveškoj da postigne sadašnji prosperitet. Norveška je već nekoliko godina među tri vodeće zemlje po indeksu humanog razvoja (HDI). MMF predviđa rast ove ekonomije za novih 3,9 odsto u 2021. godini.

5. Sjedinjene Američke Države

BDP po stanovniku: 68.308,97 dolara

BDP: 22.670 milijardi dolara

Sjedinjene Američke Države, kao najveća ekonomija na svetu, zauzimaju peto mesto po BDP po stanovniku. Američka ekonomija doprinosi 24,25 odsto globalnom BDP. Ova zemlja je najbolji primer „mešovite ekonomije“, gde i privatni sektor i vlada igraju jednako važne uloge. Potrošnja je presudna komponenta američke ekonomije i popularan način za merenje ekonomske snage, jer ona iznosi dve trećine nacionalnog BDP. Pored potrošnje, proizvodnja je veoma važan deo njene ekonomije.

Danska, Island, Singapur, Australija i Katar zaokružuju prvih deset država na ovoj specifičnoj listi. Razlika između najbogatije i najsiromašnije nacije iznosi 497 puta na osnovu podataka iz tekuće godine.