Pet scenarija prete da destabilizuju berze u 2023. godini

Nakon godine koja je za berze širom sveta bila najgora u deceniji i rasta obveznica koji je dostigao najviše nivoe od početka 21. veka, investitori nisu spremni da u 2023. išta uzimaju zdravo za gotovo.

Dok optimisti očekuju da će se centralne banke okrenuti smanjenju kamatnih stopa, kao i da će Kina potpuno izaći iz izolacije, a sukob u Evropi se postepeno okončati, oni suprotnog stava su fokusirani na rizike koji bi ponovo mogli da dovedu do nestabilnosti na tržištu.

Kako piše Bloomberg, postoji pet scenarija koji bi u predstojećoj godini mogli biti nepovoljni za ulagače.

Ustaljivanje inflacije

“Na tržištu se očekuje da će se inflacija prilično glatko vratiti u zonu u narednih 12 meseci”, rekao je Metju Meklenan (Matthew McLennan) iz kompanije First Eagle Investment Management.

Međutim, to bi mogla biti velika greška. Postoji realan rizik da će rast plata i pritsici povezani sa snabdevanjem, kao što je cena energije, nastaviti da podstiču rast potrošačkih cena, rekao je on.

Usporavanje kineske ekonomije

Vrednost kineskih akcija skočila je za oko 35 odsto u odnosu na najniže nivoe iz oktobra jer ulagači očekuju da će druga ekonomija sveta uskoro u potpunosti odbaciti ograničenja uvedena zbog pandemije korona virusa.

Nasuprot ovom optimizmu javlja se opasnost od preopterećenja zdravstvenog sistema ukoliko broj zaraženih počne da raste, što bi za posledicu moglo imati pad ekonomske aktivnosti.

Rusko-ukrajinski rat

“Ako bi se rat pogoršao i ako bi se NATO direktnije uključio u sukob i povećale sankcije, to bi bilo prilično negativno”, rekao je Džon Vejl (John Vail), glavni strateg za globalno tržište kompanije Nikko Asset Management.

Sekundarne sankcije protiv ruskih trgovinskih partnera, posebno Indije i Kine, pojačale bi efekat trenutnih ograničenja u opasnom trenutku za globalnu ekonomiju, smatra Vejl.

Još alarmantniji scenario bi bio taktička upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije, pretnja koja trenutno izgleda daleko, ali nije nerealna.

Pad ekonomija u razvoju

Mnogi investitori smatraju da će se pasti energetski troškovi, kao i da će jačanje dolara usporiti 2023, što će dovesti do smanjivanja pritisaka na ekonomije u razvoju.

Kako kaže Šejn Oliver (Shane Oliver), direktor sektora za investicione strategije i ekonomiju u firmi AMP Services, vrlo lako možemo doći do toga da u narednoj godini ekonomije u razvoju nastave da se suočavaju sa teškoćama.

Novi talas pandemije korona virusa

Zarazniji ili smrtonosniji soj virusa Covid-19 mogao bi ponovo da dovede do zastoja u lancima snabdevanja, što bi podstaklo dalji rast inflacije i usporilo ekonomsku aktivnost.

Kako kaže Marsela Čou (Marcella Chow), strateg za globalno tržište u kompaniji JPMorgan Chase, ovakav udar najviše bi osetile veće ekonomije, kao i one koje više zavise od trgovine. Ona trenutno očekuje da će broj zaraženih nastaviti da se smanjuje, te da će se fokus tržišta preusmeriti na cene za ulagače u ekonomijama u recesiji, odnosno Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.