PKS pokreće online platformu za investiranje naših ljudi iz inostranstva

Privredna komora Srbije (PKS) pokreće online plaformu „Poslovni atlas Srbije i dijaspore“, kojom će našim ljudima iz inostranstva predložiti konkretne poslove u koje mogu da investiraju, istakao je predsednik PKS Marko Čadež.

PKS će u četvrtak na konferenciji u Beogradu, krajem meseca u Cirihu, a potom i u Austriji i Nemačkoj, predstaviti online platformu, uspostavljenu u okviru Projekta „Poveži se Srbijo“ namenjenu umrežavanju privrednika iz zemlje i poslovne dijaspore, najavio je Čadež u intervjuu za dnevnik „Vesti“, a prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima centralni i najvredniji deo platforme „Poslovni atlas Srbije i dijaspore“ biće baza projekata koje će kompanije i preduzetnici iz Srbije, uz podršku mreže regionalnih komora, kreirati, kandidovati i prezentovati kao investicione prilike našim ljudima iz inostranstva spremnim da ulažu u Srbiji, ili uspostave druge vidove poslovne saradnje sa našim kompanijama.

Platforma sa bazom projekata biće, ocenjuje Čadež, višestruko korisna i za srpsku privredu i za naše ljude koji žive i posluju u svetu.

„Privrednicima iz Srbije koji imaju ideje i projekte, posebno malim i srednjim preduzećima, obezbedićemo bolji pristup i kapitalu i znanju dijaspore i nove mogućnosti finansiranja, otvoriti nove izvozne kanale, kroz edukaciju i mentorsku podršku podići njihove kapacitete za poslovanje na najrazvijenim zapadnoevropskim tržištima“, rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima, poslovnoj dijaspori će se pružiti ne samo informacije o opštinskim i potencijalima regiona, uslovima poslovanja i podsticajima za investiranje na nacionalnom i lokalnom nivou, već i konkretne investicione projekte u koje mogu da ulože svoj kapital.

Cilj PKS je, kaže, da dijaspori, za nekoliko meseci, ponudimo prvi paket od oko stotinu projekata iz svih sektora privređivanja – od proizvodnih do uslužnih – od agrobiznisa, energetike i zelene ekonomije, preko industrije, do turizma i IT-a .

A svaki projekat koji je dobro osmišljen, čiji proizvode imaju tržište i koji obećava profit, podvlači, vredan je ulaganja.

Platforma i baza projekata, dodaje, biće od početka dostupne i svim zainteresovanim privrednicima, investitorima i poslovnim brokerima iz cele dijaspore i njihovim poslovnim partnerima.

„Planiramo da u narednom periodu aktivnosti na jačanju saradnje sa dijasporom proširimo i na druge države, od Amerike i Kanade, preko evropskih zemalja do Dubaija. Želja nam je deo velikog novca koji u Srbiju stiže kroz doznake dijaspore i završava uglavnom u potrošnji, preusmerimo u poslovni sektor i otvaranje novih biznisa“, rekao je Čadež.

Ukazao je da su samo od 2015. godine evidentirane doznake iznoslile su 18,7 milijardi evra, od čega su više od polovine – 9,7 milijardi evra uplate dijaspore iz Nemačke, Austrije i Švajcarske.

Privredna komora Srbije

RESAVSKA 13, 11050 Beograd (Vračar), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
22.416.465,97 (2019)

Broj zaposlenih:
(2019)

Više poslovnih informacija

„To je jedan od razloga zbog kojih smo se, u dogovoru sa partnerima, za početak fokusirali na ove tri zemlje“, objasnio je on.

Rekao je da će PKS na potpuno drugačiji način nego ranije, kroz konkretne projekte i koristeći savremene digitalne alate, pomoći svim zainteresovanim iz rasejanja da ulažu u zavičaj.

„Prvi put, posle više pokušaja u prethodnim decenijama, imamo konkretnu ponudu za naše ljude u dijaspori, koja će im omogućiti da bolje i lakše prepoznaju svoj ekonomski interes za ulaganje u Srbiji, da otvaraju radna mesta, angažuju lokalne firme za dobavljače, povezuju se sa njima radi zajedničke proizvodnje i izvoza. I da im to donosi profit“, rekao je on.

Čadež je ukazao da se u PKS kroz projekat „Poveži se Srbijo“, uspostavlja i Poslovni hab za saradnju sa dijasporom, čime postaje centralna tačka kontakta i mesto svih informacija, edukacije, umrežavanja i podrške i privrednicima u zemlji i poslovnim ljudima iz dijaspore.

„Ubuduće će drugačije funkcionisati i Poslovni savet za dijasporu pri PKS. Umesto da se sastajemo samo dva puta godišnje, zahvaljujući mogućnostima češće ćemo razgovarati, uključivati veći broj ljudi u aktivnosti Saveta i u manjim operativnijim timovima raditi na rešavanju konkretnih problema“, naglasio je on.