Plaćanje ležarine za štednju može ozbiljno uzdrmati bankarski sistem

Od juna 2014. godine, od kako Evropska centralna banka insistira na negativnim kamatnim stopama, za sve poslovne banke je novac postao trošak. Mnoge od njih su se dugo trudile da ovaj minus u svom poslovanju ne prebacuju na klijente, posebno ne na građane. Međutim, negativna kamatna stopa je na snazi već dugo, mali su izgledi da će se skoro ona pokrenuti u pozitivnom smeru, a poslovne banke širom sveta uglavnom, broje sve manju dobit i razmišljaju sve više o racionalizaciji poslovanja.

Negativne stope na depozite građana stidljivo su uvodile jedna po jedna poslovna banka u Evrozoni i Švajcarskoj. Većina njih naplaćuju „ležarinu“ za depozite veće vrednosti ( više od 100.000 evra ili veće od milion evra), ali određeni broj poslovnih banaka počela je i naplatu negativne kamatne stope na salda od prvog evra, za nove klijente. Sada se ležarine za uloge u bankama najavljuju i u našem okruženju. Naime, od 1. aprila ove godine će NLB (kupac „Komercijalne banke“ ) i SKB početi da naplaćuju „skladištenje“ para građana. Od 1. juna će im se pridružiti i NKBM. Čuvanje depozita za sada će važiti samo za uloge već od 200.000 evra i iznosiće, kako se najavljuje 0,5 odsto godišnje.

„Mislim da negativna kamatna stopa na depozite u bankama nije dobra ideja, bar dok se finansijski sistemi ne okrenu više ili potpuno u pravcu bezgotovinskog finansijskog sistema i dok se ne razjasni i definiše uloga banaka u novim mogućnostima koje se stvaraju kroz kreiranje digitalnih valuta centralnih banaka”, objašnjava za portal Biznis.rs nekadašnji guverner NBS i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prof.dr Dejan Šoškić. 

Naplata „ležarine“, odnosno negativne kamatne stope, ili troška čuvanja novca kreira, smatra prof. Šoškić,  neke ozbiljne izazove. 

“Dok god je moguće novac podići u gotovini, postoji opcija da deponenti povuku velike količine novca i čuvaju ih u kešu gde je nominalna kamatna stopa nula odsto, odnosno gde se izbegava negativni prinos na novac. Ovakvo moguće postupanje može da naglo smanji likvidnost i planiranje likvidnosti banaka. Ako uz to raste mogućnost kreiranja takozvanih digitalnih valuta centralnih banaka,  koje omogućavaju direktno držanje elektronskog novca kod Centralne banke, može se otvoriti pitanje izvora finansiranja banaka i ugrožavanje njihove tradicionalne uloge finansijskog posredovanja u novim uslovima”, ističe prof. Šoškić.

Na konstataciju da Srbija nema ni negativnu referentnu kamatnu stopu, pa u tom smislu nema ni osnova za “ležarinu” na depozite, prof. Šoškić kaže da su poslovne banke u velikoj meri slobodne da formiraju svoje pasivne i aktivne kamatne stope.

“Međutim, mislim da je kod nas manje razloga za takvo postupanje, posebno ako se transakcije odvijaju u domaćoj valuti, odnosno u dinaru”, naglašava prof. Šoškić.

Bankari i u Srbiji, istina još uvek nezvanično, pominju da bi bilo dobro uvesti negativnu kamatnu stopu na depozite i kod nas. Za sada su svesni da za to nemaju podršku ni klijenata ni Centralne banke.

“Bankari takvo svoje uverenje temelje na mogućnostima da vrlo, vrlo jeftino nabavljaju novac u stranoj valuti na inostranim tržištima i činjenici da na depozite moraju da plaćaju osiguranje, ali model bankarstva koji izvore dominantno traži van depozita je inherentno nestabilniji i ne podstiče domaću štednju”, navodi prof. Šoškić i podseća da bi, da je više urađeno u domenu dinarizacije, a nažalost nije, i podsticaji za takva razmišljanja bi bili manji.

Prof. Šoškić ističe i da uvođenje valutnog rizika u domaći finansijski sistem, kroz finansiranje domaćih banaka iz inostranstva, u stranoj valuti, ne sme da bude jeftino, jer unosi nestabilnost u domaći finansijski sistem, a domaća štednja u domaćoj valuti mora da bude stimulativna, jer je štednja osnovni izvor za investicije.

“U tako podešenom sistemu, ni bankari ne bi pominjali negativne kamatne stope na depozite”, kaže prof. Šoškić i zaključuje da bi uvođenje “ležarine” na depozite građana u Srbiji svakako uticao na nivo štednje, posebno zato što smo “mi društvo koje još uvek pamti opštu devastaciju iz devedesetih godina, kada je čuvanje gotovog novca po kućama bila normalna stvar”.