Plate generalnih direktora i zaposlenih glavni problem u SAD

Razlika između izvršnog direktora i srednje zarade zaposlenih porasla je 2020. godine uprkos pandemiji korona virusa i stalnim naporima za pomoć.

Prosečni izvršni direktor kompanije S&P 500 ostvario je 299 puta veću prosečnu platu od radnika prošle godine, navodi se u godišnjem izveštaju AFL-CIO Ekecutive Paivatch. Direktori su u proseku primili 15,5 miliona dolara ukupne naknade, beležeći rast od više od 260.000 dolara godišnje tokom protekle decenije. U isto vreme, prosečni radnik u proizvodnji i bez nadzora u 2020. godini zaradio je 43.512 dolara, CNN business.

Prosečni odnosi naknada i zarada porasli su tokom pandemije 2020. godine, a prosečna ukupna naknada rukovodilaca porasla je više od 700.000 američkih dolara.

„Ovo je u skladu sa onim što vidimo iz godine u godinu,“ saopštila je sekretarka i blagajnica AFL-CIO Liz Šeler (Liz Schuler) i dodala da su nejednakost i neravnoteža u ekonomiji očigledne u ovom izveštaju, gde su plate generalnih direktora i zaposlenih ljudi i dalje glavni problem u SAD.

Generalni direktor sa najviše nadoknada u 2020. godini bio je Čed Ričison (Chad Richison) iz kompanije Paycom (PAIC), koji je primio više od 200 miliona dolara i nagrada za akcije, koje su vremenom oduzete. Ostale kompanije sa rukovodiocima na vrhu najbolje plaćenih izvršnih direktora uključuju General Electric (GE), Regeneron Pharmaceuticals (REGN), Hilton (HLT), T-Mobile (TMUS), Nike (NKE), Microsoft (MSFT) i Netflix (NFLKS ).

Ostale kompanije koje su na vrhu ove liste su The Gap (GPS), Paicom, Chipotle (CMG), Hilton, Nike i Coca-Cola (KO). Kompanije u potrošačkoj diskrecionoj industriji, uključujući maloprodaje poput Amazona, imale su najveći disparitet sa prosečnim odnosom direktora i radnika od 741:1.

Neprekidni razgovor

Razlika između plata rukovodilaca u poređenju sa ostalim radnicima u velikim korporacijama veća je od recesije iz 2008. godine, kada su savezni zvaničnici naložili kompanijama da te podatke javno otkrivaju.

Na početku pandemije korona virusa prošle godine, mnogi izvršni direktori i najviši rukovodioci najavili su da će smanjiti zarade i da će se odreći svojih plata. U velikim korporacijama potez da se odreknu neke plate nije bio dovoljan da dovede do drastičnih poboljšanja za slabije plaćene radnike ili da nadoknadi pandemijske gubitke, ali je bio simboličan i neophodan da se pokaže zaposlenima da je kriza uticala i na rukovodioce.

Kontekst

Rastuća razlika između izvršnog direktora i plata radnika dolazi nakon godinu dana od ekonomskih previranja i ekonomije, koja se oporavlja.

Prošlog meseca američka ekonomija obezbedila je 850.000 radnih mesta, što je brojka koja je premašila očekivanja i nagovestila da se rast radnih mesta ubrzava. Ipak, tržište rada je smanjeno za 6,8 miliona radnih mesta od februara 2020. godine, a 6,2 miliona ljudi nije radilo ili je radilo manje jer je pandemija uticala na njihovog poslodavca, navodi se u izveštaju.

Istovremeno, Amerika se bori sa rekordnom inflacijom. Indeks potrošačkih cena, koji je ključna mera inflacije, u junu je porastao za 0,9 odsto, što je najveći jednomesečni rast u poslednjih 13 godina. Tokom protekle godine, cene su porasle za 5,4 procenta, što je najveći skok godišnje inflacije u periodu od 13 godina. Trend smanjuje broj potrošača jer se bore sa rastom cena, posebno kad su u pitanju cene benzina i hrane.

Poput  rasta radnih mesta i inflacije, tržište akcija dostiže rekordne maksimume. Najveće banke sa Wall Streeta zarađuju u milijardama, a mnoštvo kompanija visokog profila već je debitovalo u javnosti ove godine, piše CNN business.