Po osnovu sudskih presuda u proteklih 10 godina Srbija isplatila više od milijardu evra

Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije, te je samo po osnovu sudskih presuda u proteklih deset godina Republika Srbija isplatila više od jedne milijarde evra, odnosno preko 120 milijardi dinara, navodi u svom izveštaju Fiskalni savet, piše N1.

Kazne i penali se u nacrtu Fiskalne strategije samo načelno i bez kvantifikacije ubrajaju u rizike, što imajući u vidu njihovu visinu i rastući trend nije opravdano, smatra Fiskalni savet u svojoj analizi.

„Isplate po ovom osnovu su na kraju 2010. godine iznosile svega četiri milijarde dinara, a taj iznos je vremenom narastao na oko 23 milijarde dinara, što je podatak za 2020. godinu. Postoji opasnost da bi ovakav trend mogao da se nastavi i u budućnosti. S jedne strane, nacrt Strategije prepoznaje problem vrtoglavog rasta ovih rashoda, ističući da je samo po osnovu sudskih presuda u proteklih deset godina Republika Srbija isplatila više od jedne milijarde evra“, navodi Fiskalni savet u dokumentu Mišljenje na Nacrt Fiskalne strategije za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu.

Fiskalni savet smatra da bi trebalo obratiti veću pažnju na rizik od povećanja troškova za kazne i penale.

Iako bi ovaj problem mogao da donese velike troškove budžetu u srednjem roku, Fiskalna strategija ga, ističe se u analizi – ne adresira na pravi način.

„Zapravo strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku (gde spadaju kazne i penali), što bi se lako moglo pokazati kao preterano optimistična prognoza“, navodi Fiskalni savet.

Državna revizorska institucija u Izveštaju o završnom računu za 2019. godinu objavila je, podseća Fiskalni savet, tabelarni prikaz potencijalnih obaveza po osnovu 7.764 sudska spora koja se vode u delokrugu 11 ministarstava, koje su na kraju 2019. iznosile najmanje 59 milijardi dinara (500 miliona evra).

„Iako u ovom izveštaju to nije eksplicitno navedeno, naslućuje se da je reč o sporovima pred domaćim sudovima, ne i međunarodnim, što znači da se ukupne potencijalne obaveze verovatno mogu pokazati i drastično veće nego što ova evidencija pokazuje. Imajući u vidu veličinu ovog problema, kao i to da neke institucije (DRI) raspolažu detaljnim podacima i objavljuju pregled budžetskih obaveza po osnovu sporova – smatramo da ne postoji prepreka da se slične, i proširene, tabele pojave i u Fiskalnoj strategiji i uključe u fiskalne projekcije“, istakao je Savet.

Fiskalni savet navodi da bi revidiranu Strategiju trebalo unaprediti objavljivanjem potencijalnih obaveza iz sudskih sporova.

Jedno od, kako se ističe – operativno posmatrano najvećih unapređenja na kojem bi Vlada trebalo da insistira jeste – objedinjavanje svih sudskih sporova koji se vode protiv Republike Srbije, njihova sistematizacija i objavljivanje u strateški važnim dokumentima kao što je Fiskalna strategija.

To bi, kako je naveo Fiskalni savet, podrazumevalo da svi resori u čijem delokrugu su proteklih godina dominantno vođeni sporovi – pre svega Ministarstvo privrede, građevinarstva, pravde, unutrašnjih poslova, odbrane i finansija – izvrše popis aktuelnih sporova, procene troškove i alociraju ih (makar ugrubo) na godine koje slede.

Trajno rešenje će, navodi se u dokumentu, nesumnjivo podrazumevati uspostavljanje javne, potpune i sveobuhvatne baze sporova i potencijalnih obaveza, što je, po mišljenju Fiskalnog sveta – elementarni preduslov da kreatori ekonomske politike budu upoznati sa stvarnim razlozima tužbi i izgubljenih sporova.