Po planiranim oznakama kvaliteta ispada da je Coca – cola zdravija od maslinovog ulja

Način označavanja hranljive vrednosti namirnica koji će uskoro postati obavezan u Evropskoj uniji, predviđa posebna pravila za maslinovo ulje i druge hrvatske tradicionalne proizvode, kako se ne bi dogodilo da Coca-Cola bez šećera bude predstavljena zdravija od njih, rekao je evroparlamentarac Tomislav Sokol u razgovoru za Hinu o novoj EU strategiji za podsticanje lokalne i ekološke proizvodnje.

Pitanje obaveznog označavanja kvaliteta hrane u EU aktuelno je već neko vreme, posebno od kada je najavljeno da će označavanje prehrambenih proizvoda biti obavezno za sve države članice. Očekuje se da Evropska komisija, krajem 2022. godine, predstavi predlog oznake koja će biti jedinstvena za sve zemlje EU.

Jedan od kandidata, moguće i favorit je Nutri-Score oznaka koja se upotrebljava u Francuskoj od 2017. godine, a koriste je i Španija, Holandija, Belgija, Nemačka, Švajcarska, Luksemburg…

Ova oznaka rangira namirnice prema udelu šećera, masnoća, zasićenih masnih kiselina, proteina, vlakana i soli, te ih rangira u kategorije A, B, C, D ili E, označene bojama od zelene do crvene, pri čemu je A (zelena) najviša, a E (crvena) najniža ocena.

Iako je cilj označavanja hranljive vrednosti namirnica da pomogne potrošačima u izboru hrane, ali i da proizvođače potakne na proizvodnju zdravijih namirnica, način na koji Nutri-Score označava neke tradicionalne proizvode postiže suprotan efekat. smatra hrvatski zastupnik u Evropskom parlamentu Tomislav Sokol. Naprimer, maslinovo ulje zbog visokog udela masnoća ima ocjenu C, dok Coca-Cola Zero ima ocenu B – jer ne sadrži šećer, već veštačke zaslađivače.

Zbog ove nelogičnosti bune se maslinari u Grčkoj, Italiji i Španiji. Španija je čak najavila da će potpuno izuzeti maslinovo ulje iz režima označavanja.

“Ne smeju se potrošači navoditi na zaključak da je konzumiranje gaziranog pića s veštačkim zaslađivačem, poželjnije od konzumacije maslinovog ulja. Zato sam od Komisije zatražio da za proizvode sa zaštićenom oznakom porekla važe posebni uslovi označavanja”, rekao je Sokol u razgovoru za Hinu.

Osim označavanja hranljivih vrednosti, prehrambeni proizvodi bi trebali dobiti i oznaku održivosti proizvodnje.

“Strategija ima neka područja koja treba doraditi i ovo je jedno od njih, neke stvari se temelje na studijama, neke ne, zbog čega smo predložili amandman, koji je i usvojen, da sva rešenja moraju biti naučno utemeljena”, kaže Sokol.

Kada je reč o nejednakom kvalitetu proizvoda unutar različitih zemalja Unije, Sokol smatra da treba otići korak dalje od trenutnog rešenja: “Razlike u kvalitetu treba jasno definisati kao nepoštene poslovne prakse. Naime, različit kvalitet proizvoda još uvek nije na crnoj listi nepoštenih poslovnih praksi i na potrošaču je teret dokazivanja lošijeg kvaliteta. To nije u redu, jer omogućava relativizaciju kvaliteta”.

“Istraživanje Komisije pokazalo je da su razlike u sastavu proizvoda koji se prezentiraju na isti ili sličan način pronađene kod gotovo trećine ispitanih uzoraka u državama članicama Unije”, navodi Sokol, ali napominje i da „treba reći da ne postoji određeni geografski obrazac u pojavljivanju tih razlika“.

„Ne možemo reći da su proizvodi u Istočnoj Evropi uvek manje kvalitetni, nego u Zapadnoj i obrnuto”, dodaje hrvatski evroparlamentarac.