Počinje škola, a digitalno nasilje ne jenjava

Istraživanja o nasilju u digitalnom prostoru ukazuju da ono poprima velike razmere, da postaje brutalnije, a da je ponašanje mladih na internetu često rizično. Istraživanje Ministarstva prosvete i nauke pokazuje da je 21 odsto srednjoškolaca spremno da podeli lične podatke sa nepoznatim osobama, dok je čak 15 procenata njih voljno i da se sa osobama koje su upoznali preko interneta sretnu.

„Opasnosti na društvenim mrežama je mnogo, od komunikacije sa nepoznatim ljudima, različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, preko vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, do uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismejavanje. Na velikom broju sajtova i društvenih mreža postavljaju se nasilni i neprikladni sadržaji“, izjavila je za Biznis.rs edukator na temu zaštite dece i mladih na internetu i stručnjak za sajber bezbednost, Katarina Jonev.

Ona je upozorila da su jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece kriminalne aktivnosti poput krađe identiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena, koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje.

„U porastu je i broj video igrica koje imaju krajnji cilj samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnog sadržaja, ismejavanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnih vrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade. Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama“, naglasila je naša sagovornica.

U kratkoj online anketi, koju je putem društvene mreže Facebook sprovela organizacija ’Partneri Srbija’, najveći procenat mladih uzrasta ispod 18 godina, kao primere povreda privatnosti, naveo je kreiranje lažnih profila na društvenim mrežama od strane njima poznatih ili nepoznatih lica.

„Prema istraživanjima je svaki treći učenik tokom proteklih godinu dana doživeo neko uznemiravajuće iskustvo na internetu, dok je čak trećina učenika u isto vreme trpela ili vršila nasilje. Čak polovina srednjoškolaca ponaša se tako da sebe i lica iz okruženja izlaže online rizicima. Najčešća rizična ponašanja su deljenje ličnih podataka, ’prijateljstva’ na društvenim mrežama i kontakti, najpre preko interneta, a kasnije i uživo, s nepoznatim licima, skrivanje identiteta“, objasnila je istraživačica u organizaciji ’Partneri Srbija’, Kristina Kalajdžić.

Takođe, u susret početku školske godine, Beogradska otvorena škola (BOŠ) objavila je ’Vodič za digitalnu bezbednost mladih – zaštita privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja’ sa ciljem jačanja digitalnih kompetencija dece i mladih i prevencije i zaštite njihove privatnosti.

„Žrtva digitalnog nasilja može biti bilo ko. Mladi često ne prijavljuju nasilje zbog straha od posledica, a nekada i ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Stoga je važno informisati i edukovati mlade o važnosti zaštite digitalne privatnosti, kao i o načinima prevencije zloupotrebe privatnosti i reagovanja u slučajevima kada do digitalnog nasilja dođe“, istakla je urednica vodiča i koordinatorka projekata u BOŠ-u, Marija Todorović.

Autori vodiča podsetili su da digitalni alati, aplikacije i platforme koje su dostupne mladima postaju sve raznovrsnije, te se tako šire i mogućnosti za ugrožavanje privatnosti, a novi oblici digitalnog nasilja postaju svakodnevica.

„Deca i mladi brinu o tome koji lični podaci će doći u posed roditelja i drugova, ali su slobodniji da ih u javnom prostoru dele, često nesvesni mogućnosti njihove zloupotrebe. Stoga je potrebno na pravi način osnaživati decu i mlade da znaju da procene koje lične podatke nije primereno deliti s drugima, u kojim situacijama i zašto“, smatraju autori vodiča.

Škole, takođe, imaju obavezu da reaguju u slučajevima nasilja, a neophodno je i da se kreira okruženja u kom je svaki oblik nasilja neprihvatljiv. Kako se navodi, učesnici u obrazovno-vaspitnom sistemu treba da budu svesni svojih obaveza i odgovornosti u zaštiti dece od digitalnog nasilja. Da je edukacija ključna, smatra i Katarina Jonev.

„Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece, tako paralelno i roditelja i društva u celini. Roditelji treba da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu, pre svega, na YouTube-u, ali i da obrate pažnju na njihove aktivnosti na društvenim mrežama. Deci treba ponovo objasniti da ne treba da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, da obrate pažnju kakve vesti čitaju, kakve fotografije ’kače’. TikTok aplikacija je postala izuzetno popularna među mladima, ali i izazovi koji se snimaju i postavljaju na ovu društvenu mrežu – deci mašta radi, ali i dokolica, i ne čudi što su se u kratkom roku pojavili razni izazovi od kojih neki mogu da dovedu do teških povreda i ugrožavanja života“, zaključuje autorka knjige ’Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’.