PODACI KOJI SE NIKADA NE KORISTE TAKOĐE ZAGAĐUJU VAZDUH Do kraja 2020. u atmosferu će biti ispušteno čak 6,4 miliona tona ugljen-dioksida

U atmosferu će do kraja ove godine biti ispušteno 6,4 miliona tona ugljen-dioksida, kao posledica trošenja energije za napajanje strujom sistema za skladištenje podataka koji su nepotrebni i koji imaju tendenciju da i u narednim godinama dodatno oslobode tone štetnog ugljen-dioksida, pokazalo je istraživanje kompanije Veritas Technologies.

Ovo preduzeće rešenje vidi u adekvatnim strategijama za upravljanje podacima, kao i korišćenju posebnih softverskih alata, koji imaju mogućnost da oslobode data centre od tamnih podataka.

Statistike pokazuju da su u proseku čak 52 odsto svih podataka koji se čuvaju zapravo tamni podaci, koji pored toga što nemaju nikakvu upotrebnu vrednost, dodatno opterećuju prostor za čuvanje ključnih, odnosno, funkcionalnih digitalnih informacija.

„U Srbiji ne postoji tačan podatak o tome koliko procenata digitalnih podataka čine tamni podaci, jer većina preduzeća izbegava uopšte da priča na ovu temu. Procenjuje se da je brojka sigurno veća od 60 odsto, a ono što je zabrinjavajuće je i da kompanije u Srbiji ne žele da se bave ovom temom ozbiljno, čak i kada bi ona zakonski bila dobro uređena“, kažu za Biznis.rs domaći sistem integratori koji sprovode GDPR odredbe.

Kako se još dodaje, manji broj preduzeća u Srbiji koristi određena aplikativna rešenja, koja im pomažu u redukovanju ovog problema, međutim, za sada ne postoji jasna strategija ni preduzeća ni države u vezi sa ovim problemom.

Kako je istaknuto u ovom istraživanju, kao posledica toga javlja se i viša cena održavanja prostora u kojim su tamni podaci skladišteni. Ekološki momenat je takođe prisutan, jer sa rastom utroška energije raste i emisija štetnog uglen-dioksida u atmosferi.

Ipak, ono što najviše zabrinjava, kako se navodi, jesu nova istraživanja koja kažu da će u periodu do 2025. godine svet uskladištiti čak 175 zetabajta digitalnih podataka.

„ Zabrinjavajuća je i činjenica da većina kompanija apsolutno ne vodi nikakvu brigu o tamnim podacima, kao i da trenutno ne razmišlja ozbiljno na tu temu“, otkriva globalni lider u zaštiti podataka.

Moguća rešenja koja se predlažu

Redukcija takozvanih crnih podataka donosi dosta benefita ne samo kompanijama, već i njihovom okruženju. Veritas je tako definisao najbolje prakse koje će, kako se navodi, omogućiti organizacijama širom sveta da, ne samo sa poverenjem obrišu podatke, već i da smanje troškove i ojačaju usaglašenost.

To je pre svega identifikovanje svih skladišta podataka, mapiranje i otkrivanje podataka, kao i njihova vidljivost su prvi koraci u razumevanju toka informacija u organizaciji.

Osvetljavanje tamnih podataka – Proactive Data Management ovde može mnogo da pomogne, jer omogućava organizacijama da sagledaju infrastrukturu za podatke, skladišta i rezervne kopije, da preuzmu kontrolu nad rizicima u vezi s podacima i da donose informisane odluke o tome koje podatke mogu da izbrišu bez bilo kakve sumnje.

Automatizacija, praćenje i kreiranje izveštaja o prisutnosti tamnih podataka predstavljaju dobar put ka rešavanju ovog problema.

Umanjivanje i uspostavljanje kontrole podataka obezbeđuje da organizacije smanje količinu podataka koji se skladište, i da se pobrinu da ono što se zadržava bude direktno povezano s namenom za koju je prikupljano. „Klasifikacija i brisanje nerelevantnih informacija su kamen temeljac u borbi protiv tamnih podataka“, piše u istraživanju.

Isto tako, pravila usaglašenosti, kao što je GDPR, uvode dužnost svih organizacija u svetu da prijavljuju određene vrste curenja podataka relevantnom nadzornom organu, a u nekim slučajevima i pojedincima. „Kompanije su u obavezi da se pridržavaju GDPR odredbi“, ističe Veritas Technologies.