Pojedine toplane prinuđene da poskupe grejanje, država traži sistemsko rešenje

Na samom početku grejne sezone, zvaničnici su uveravali građane da će im stanovi tokom čitave grejne sezone biti topli. Međutim, tokom mesec i po dana njenog trajanja, nekoliko gradskih toplana širom Srbije bilo je prinuđeno da od gradskih uprava traži dozvolu za poskupljenje cene grejanja zbog toga što su cene mazuta, gasa i drugih energenata skočile. 

Za razliku od toga, Užice je možda i jedini grad u Srbiji koji je doneo odluku da se poskupljenje centralnog grejanja prolongira pa će se novi cenovnik, umesto od 1. januara primenjivati od 1. juna 2022. godine.

„Najnoviji podaci sa svetskog tržišta energenata, gasa i mazuta, pokazuju stabilnost ovih cena i prestanak njihovog rasta. Cene energenata su bile upravo glavni razlog za skuplje grejanje, pošto u ceni koštanja te usluge učestvuju sa čak 70 odsto“, navodi se u obrazloženju odluke Gradskog veća.

Komentarišući primere u kojima je došlo do poskupljenja grejanja, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da o ceni odlučuju lokalne samouprave, kao i da je poskupljenje posledica rasta cena energenata.

„Činjenica je da cenu u toplanama, kao cenu komunalne usluge, utvrđuju i odobravaju pre svega jedinice lokalnih samouprava, ali isto tako je i činjenica da mi moramo da izlazimo iz prljavih goriva koje će nas sve više koštati“, rekla je Mihajlović na sednici Skupštine poslovnog udruženja Toplane Srbije.

Ministarka je naglasila i da je za dugogodišnje probleme i dugove toplana neophodno sistemsko rešenje, kao i da je važno da toplane sve više koriste obnovljive izvore energije (OIE), a kao jedan od pokušaja da se do rešenja dođe, Mihajlović je najavila razgovore između njenog i Ministarstva finansija.

„Ministarstvo je formiralo Upravu za energetsku efikasnost, u novoj strategiji razvoja energetike i nacionalnom integrisanom planu za klimu i energetiku poseban segment je toplotna energija. Кako bismo u narednim godinama i decenijama mogli da imamo održive cene, ključno je da toplane koriste OIE, jer će prljava goriva, ugalj i mazut uticati na rast cena grejanja“, rekla je Mihajlović.

A šta ovo sistemsko rešenje znači za one koji rade u toplanama?

Kako je u razgovoru za Biznis.rs rekao direktor poslovnog udruženja toplane Srbije Dejan Stojanović, sistemska rešenja će se sigurno naći i izuskuju vreme ali su, kako je naveo, problemi nagomilani u poslednjih nekoliko decenija, počev od dispariteta pojedinih cena energenata do ograničenja cena grejanja koja nisu vodila računa o opravdanim troškovima koji nastaju u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom.

„Trenutno stanje se za toplane koje su pogođene rastom cena mazuta, a koje je uzrokovano porastom cena nafte na svetskom tržištu, može ogledati u pozajmici neophodnih količina mazuta koji bi toplane vraćale u narednom periodu kada dođe do stabilizacije cena mazuta kako se ne bi ugrozila stabilnost njihovog dugoročnog poslovanja“, ističe Stojanović.

Prema rečima našeg sagovornika, trenutno su najugroženije toplane koje koriste pretežno ili isključivo mazut, jer je poskupeo skoro 30 odsto u periodu od završetka prethodne grejne sezone do danas zbog čega je, kako je naglasio, ugrožena finansijska likvidnost ovih toplana.

Ipak, postavlja se pitanje do koje granice mogu ići poskupljenja računa za grejanje i koliko je ovaj vid intervencije dugoročno održiv, a Stojanović podseća na propis koji kaže da predlog za promenu cene toplotne energije zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ukoliko se smanji više pet odsto.

Predlog za promenu cene toplotne energije, kako dodaje Stojanović, zbog porasta fiksnog dela cena može da bude podnet u slučaju kada se indeks potrošačkih cena u mesecima nakon datuma poslednjeg odobrenja cene za toplotnu energiju poveća za više od pet odsto na osnovu podatka Republičkog zavoda za statistiku ali, prema rečima našeg sagovornika, povećanja prema ovom osnovu neće biti. 

Podsetimo, grejanje je, između ostalog, poskupelo i u Kragujevcu, Novoj Varoši, a niška toplana je podnela zahtev gradskom veću za pokupljenje od 11,8 odsto.