Pokrenut projekat za razvijanje digitalnog evra

Evropska centralna banka (ECB) najavila je da pokreće dvogodišnju analizu o tome da li treba uvesti digitalnu verziju evra koja bi dopunjavala gotovinu, što predstavlja oprezan korak ka uvođenju digitalnih valuta i analiza potencijalnog uticaja na politiku i finansijski sistem.

Kako je ECB saopštila, digitalni evro mora biti takav da zadovolji potrebe potrošača, istovremeno pomažući sprečavanje ilegalnih aktivnosti, poput pranja novca, i ne sme da ima negativan uticaj na finansijsku stabilnost i monetarnu politiku.

„Digitalizacija doseže sva područja našeg života. Pandemija korona virusa pokazala je koliko brzo se takva promena može dogoditi, i to utiče na način na koji plaćamo. Sve više kupujemo digitalno i putem interneta. Na mnoga pitanja treba odgovoriti i tek kasnije će doći do odluka da li izdavati digitalni evro ili ne. Ako ta ideja bude odobrena kroz dve godine, bile bi potrebne još tri da zaista nastane digitalni evro“, istakao je član Izvršnog odbora ECB Fabio Paneta (Fabio Panetta).

Centralna banka 19 zemalja koje koriste evro pokreće detaljnu studiju nakon što je već prikupila stavove građana i finansijskih stručnjaka. Kako je objašnjeno, digitalna valuta ECB bila bi digitalna novčanica, a pojedinci bi je koristili za plaćanje u prodavnicama, ali i šire.

Banka za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS), međunarodno udruženje centralnih banaka, navodi da bi digitalne valute koje izdaju centralne banke mogle da donesu raznolikost opcija plaćanja, brže i jeftinije prekogranično plaćanje, da povećaju „finansijsku uključenost“ ljudi koji nemaju račune u bankama i verovatno da olakšaju fiskalne podsticaje u vreme ekonomske krize, poput ove koju je izazvala pandemija bolesti Covid-19.

Istraživanje koje je sprovela BIS pokazalo je da 86 odsto centralnih banaka istražuje potencijal digitalne valute, 60 procenata eksperimentiše s tehnologijom za to, dok 14 odsto već sprovodi pilot projekte.

Kako je navedeno, digitalna valuta bi se razlikovala od kriptovaluta poput bitcoina, jer bi digitalne valute centralne banke bile zakonsko sredstvo plaćanja i na taj način upotrebljive za bilo koju transakciju, a njihova vrednost bila bi stabilna. Paneta je napomenuo da bi digitalna valuta bila i „ekološki prihvatljivija“, jer bi trošila manje električne energije od ‘rudarenja’ za stvaranje bitcoina.

Neuspeh ‘lazara’ – prve srpske kriptovalute

Srbija je dobila prvu domaću kriptovalutu, ili barem tako navodi njen tvorac Vladimir Pavićević, broker iz Jagodine u centralnoj Srbiji, koji je oglasio inicijalnu ponudu za kupovinu digitalne valute ‘lazar’ 30. juna. Narodna banka Srbije (NBS) je u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE) navela da ona nije dala odobrenje ni za jednu domaću kriptovalutu.

Kako se navodi na sajtu ‘Digitalne valute lazar’, u promet je pušteno 7,7 milijardi jedinica u ukupnoj vrednosti od 7,7 miliona dinara (65.254 evra). Kako je naveo tvorac ‘lazara’, „kurs ove valute vezan je za i određen u visini od 0,001 dinara (0,0000085 evra) za jedan komad ove digitalne valute”.

Vladimir Pavićević naveo je na svom sajtu da je prva domaća kriptovaluta ‘lazar’ u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini i da ima ‘beli papir’ koji mu omogućava izdavanje kriptovalute. Ipak, NBS ponavlja da nije dobio nijedan zahtev za izdavanje ovog dokumenta.