Političke prilike u Bugarskoj diktiraju partnerstvo u nuklearkama

„Posle rešenja političke nestabilnosti nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora u Bugarskoj i formiranja stabilne vlade i parlamentarne većine, ta zemlja će moći da se koncentriše na rešenje energetske stabilnosti i eventualne saradnje u ovom sektoru sa drugim državama u okruženju“, kaže za Biznis.rs istoričar Vladimir Todić, odličan poznavalac prilika u Bugarskoj.

U novonastaloj energetskoj krizi pitanje saradnje sa zemljama u regionu pokrenuo je predsednik Srbije sa idejom da naša zemlja učestvuje određenim procentom u nuklearnim postrojenjima u okruženju. Kao mogućnosti istakao je Mađarsku i Bugarsku.

„Kada je reč o Mađarskoj ona ima izgrađenu nuklearku Pakš i tu postoje objektivne mogućnosti za dogovor ukoliko postoji spremnost zainteresovanih strana za realizaciju. Bugarska ima jednu nuklearku Kozloduj izgrađenu u socijalističkom periodu i koja već duže vreme zbog rekonstrukcije radi smanjenim kapacitetom. Druga opcija, češće spominjana u našoj javnosti je Belene, ali ta nuklearka je još u izgradnji i oko nje se već duže vreme u bugarskoj javnosti vodi velika polemika“, ističe Todić.

On objašnjava da je Bugarska u poslednjih dvadesetak godina pokušala da aktivira stare planove o izgradnji nuklearke Belene u donjem toku Dunava i u vezi sa tim su kupljeni ruski reaktori. Vlada Bojka Borisova trpela je velike pritiske
posle čitavog niza sukoba na unutrašnjoj sceni oko izgradnje nuklearke Belene. Na kraju je raspisan tender za izgradnju i nabavljena su dva reaktora od Rusije sa idejom da se posao finalizuje. U međuvremenu je došlo do političke nestabilnosti koja je dodatno odložila proces. Članovi privremene vlade smatraju da su nabavljeni ruski reaktori zastareli i da se samo mogu iskoristiti za povećanje kapaciteta u postojećoj nuklearki u Kozloduju.

„Tek ćemo videti da li će Srbija i u jednom i u drugom slučaju biti zainteresovana za partnerstvo, ali pre svega treba sačekati izbore u Bugarskoj i formiranje vlade koja će imati ključnu reč jer do tada jednostavno nije izvesno da se prave bilo kakvi sporazumi oko izgradnje novih kapaciteta“, naglašava Todić.

On očekuje da se to pitanje tek aktuelizuje u narednoj godini kada se formira nova bugarska vlada posle novembarskih izbora.

„Pretpostavljam da će za tu novu bugarsku vladu energetika biti jedno od gorućih pitanja jer ona prosto zaokuplja pažnju stručne i druge javnosti već nekoliko godina“, prenosi Todić i dodaje da je za Bugarsku glavno pitanje da obezbedi energetsku bezbednost posebno što iza unutrašnjeg sukoba stoji geopolitička igra Rusije i SAD.

Bugarska energetski zavisi od svojih suseda i često se dešavaju interventni uvozi električne energije, a planiranom izgradnjom nuklearke Belene smatrali su da će na duže vreme rešiti ne samo svoje probleme u snabdevanju strujom, već da će imati energiju i za izvoz.