Ponovo rast emisije CO2 na globalnom nivou

Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je da je nakon istorijskog pada zbog pandemije korona virusa, emisija CO2 koje proizvodi energetski sektor ponovo značajno povećana.

Kako se navodi, posle najniže stope emisije u aprilu, svetske emisije ugljen dioksida su snažno povećane iznad nivoa koji su bili izmereni u decembru 2019, i to za dva odsto, odnosno za 60 miliona tona.

Iz IEA se upozorava da skok emisije CO2 u svetu krajem prošle godine predstavlja ozbiljno upozorenje koje govori da nije učinjeno dovoljno kako bi se ubrzala tranzicija na čiste energije širom sveta. Kako se ističe, ukoliko se u ovoj godini potvrdi očekivani privredni rast, a ne sprovedu se velike promene u smislu energetske tranzicije, svetske emisije CO2 će verovatno rasti i u 2021.

IEA je saopštila da su emisije energetskog sektora u celom svetu u prošloj godini smanjene za 5,8 odsto, što je gotovo dve milijarde tona CO2 i to predstavlja istorijski najveći pad emisije. Prethodne prognoze su govorile da bi pad emisije mogao da bude čak sedam odsto, kao posledica pada korišćenja goriva za drumski i vazdušni saobraćaj. Obnova saobraćaja i ekonomskih aktivnosti ponovo su povećali potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova.

Sa druge strane, pojedinačni podaci pokazuju na veliki disparitet između zemalja. Tako su emisije štetnih gasova u Kini povećane za 0,8 odsto u 2020. zbog brzog oporavka aktivnosti, dok su na primer u SAD smanjene za 10 procenata.

Sličan problem i u regionu Zapadnog Balkana

Evropska komisija otvorila je u Briselu Kancelariju za energetsku tranziciju zapadnog Balkana, čiji je cilj pomoći zemljama u regionu da prestanu da proizvode energiju iz prljavih izvora.

Ovaj projekat će se sprovoditi u sklopu Evropske zelene agende, s ciljem da do 2050. godine Evropa prestane da emituje više gasova koji izazivaju klimatske promene nego što ih apsorbuje.

Kako je objašnjeno u Evropskoj komisiji, cilj je da se omogući pravedna tranzicija uz evropska sredstva, a model bi bio zasnovan na iskustvu koje je EU ostvarila proteklih nekoliko decenija u tranziciji zemalja unutar EU ka čistijim izvorima energije.

Iz EU je više puta ukazano da elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu emituju čak 2.000 odsto više sumpor-dioksida i sitnih čestica nego što je prosek centrala u EU, a 16 termocentrala na zapadnom Balkanu instalirane snage osam gigavata emituje više zagađenja nego svih 250 centrala u EU.

U Sekretarijatu Energetske zajednice kažu da su se zemlje zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa na samitu u Sofiji u novembru prošle godine obavezale da će slediti evropski plan dekarbonizacije do 2050. godine.