PONUDA AMERIKE ZA MADURA Tranziciona vlada u zamenu za ukidanje sankcija Venecueli

Vest da je Vašington u utorak ponudio Karakasu ukidanje sankcija i dogovor o tranziciji vlasti u Venecueli iznenadila je javnost, ali nije dala odgovor na pitanje – da li je na pomolu veliko međunarodno pomirenje u zajedničkoj nevolji? Podsetimo, SAD podržavaju opozicionog kandidata Huana Gvaida, dok su protiv režima predsednika Nikolasa Madura (Nicolas Maduro) inicirale uvođenje sankcije u januaru prošle godine.

Povod za sankcije bila je izborna kriza u Venecueli, jer su obojica kandidata proglasili pobedu na izborima 2018. godine, čime je doveden u pitanje predsednički legitimitet. SAD nisu priznale Madura za predsednika. Američko Ministarstvo pravde označilo ga je prošle srede zajedno sa još 14 osoba narko-teroristom u zvaničnom saopštenju, koje se još može naći na zvaničnom sajtu. Nacionalna skupština Venecuele priznala je pobedu Gvaida, a Vlada Venecuele pobedu Madura.

U januaru ove godine otvorena je još jedna institucionalna kriza u Venecueli kada su parlamentarni izbori okončani dualnim proglašenjem predsednika skupštine, Gvaida i nezavisnog poslanika Luiza Pare (Luis Parra). Taj dualizam još traje. Ministarstvo finansija SAD sankcionisalo je Paru i još sedam osoba „koje su na predlog Madura pokušali da blokiraju demokratski proces u Venecueli“, izjavio je Stiven Manučen (Steven Mnuchin) 13. januara ove godine. Njima je zamrznuta imovina u SAD i nije im dozvoljeno da posluju sa američkim finansijskim tržištima, niti sa američkim građanima.

Imajući u vidu oštrinu dosadašnjih reči i postupaka Vašingtona prema Madurovom režimu, njegov novi predlog nagoveštava mogući obrt u odnosima. A šta je konkretan predlog? SAD su predložile formiranje tranzicione vlade do održavanja narednih izbora, uz mogućnost ukidanja sankcija. Predloženi model predviđa da bi Maduro trebalo da podeli vlast sa opozicijom, ali detalji nisu saopšteni javnosti.

Pored pomenutih problema Venecuela je izložena višegodišnjoj ekonomskoj krizi i sankcijama. Situacija je sada dodatno pogoršana naglim padom cena nafte na svetskom tržištu, kao i globalnim zastojem zbog pandemije korona virusa. Venecuela ima najveću količinu potvrđenih rezervi nafte u svetu, koja čini 18,2 odsto ukupne otkrivene nafte na Zemlji. Količina rezervi nafte koju poseduje Venecuela mogla bi se izraziti u barelima predugačkim brojem, pa je lakše pojmiti da tamo računaju da imaju dovoljno da podmire sopstvenu potrošnju u narednih 1.374 godine. Dakle, do 3394. godine imaju dovoljno za sebe, pod uslovom da se stabilno drže proseka potrošnje iz 2018. godine – 409.082 barela dnevno.

Budući da raspolaže zaista ogromnim količinama „crnog zlata“ Venezuela izvozi puno nafte. U prošloj godini mesečni izvoz nafte iz Venecuele varirao je između 800.000 i 1.100.000 barela dnevno. Ako se zna da nafta čini 95 odsto ukupnog izvoza Venecuele i da ima 25 odsto udela u GDP te zemlje, onda nije teško zaključiti da je nacionalna ekonomija pri niskim cenama i smanjenoj potražnji nafte na svetskom tržištu, ostala bez ključnog ekonomskog aduta.

U periodu od 2006. do 2014. godine, sa izuzetkom 2008. cena nafte na svetskom tržištu varirala je između 100 i 125 dolara za barel. Na tom nivou cene nafte Venecuela je mogla da puni svoj budžet i da jača političku moć. Naime, Venecuela je davala naftu po subvencionisanim cenama za Kubu i još 12 zemelja Latinske amerike, čime je osiguravala naklonost suseda i pokušavala da sa njima sklopi savez. Izvoz nafte činio je 2014. godine više od 48 procenata nacionalnog GDP Venecuele.

Samo nekoliko dana uoči ponude iz Vašingtona, o kojoj se Karakas još nije izjasnio, u subotu, ruska kompanija Rosnjeft prepustila je čitav paket svojih akcija u Venecueli državi Rusiji, što je propraćeno komentarima zapadnih medija poput New York Timesa da se Rosnjeft povukao pred američkim sankcijama prema latinoameričkoj zemlji. Mediji ocenjuju da je namera ruskog predsednika Vladimira Putina bila da zaštiti rusku energetsku kompaniju od američkih sankcija, kao i da Moskva i dalje podržava Madura.

Putinov prijatelj Igor Sečin, koji se nalazi na čelu Rosnjefta, izjavio je da je ova kompanija „odbacila, ukinula ili likvidirala“ svu imovinu i prodajnu mrežu u Venecueli i koja je povezana sa Venecuelom. Sečin nije imenovao kompaniju koja će preuzeti poslove Rosnjefta. Nekolko dana posle povlačenja Rosnjefta, Vašington je izašao sa ponudom za Karakas.

Pri ceni nafte koja se poslednjih nedelja vrti oko 20 dolara za barel, ekonomija Venecuele nema pređašnu moć, šta više u teškoj je i sve težoj situaciji. Američki magazin Forbes ocenio je da je ovo „noćna mora“ za Madura. Prema podacima kojima barata Stejt department, Venecuela je zbog američkih sankcija izgubila 11 milijardi dolara u 2019. godini. Sa ponudom Vašingtona na stolu Venecuela još nije dobila ništa, osim možda realnu šansu da poboljša svoju ekonomsku situaciju, ali prema nezvaničnim informacijama iz krugova Madurovih socijalista, koje prenose ruski mediji, oni to vide kao klopku.