Porez i naknade se moraju platiti i za period kada pogoni zbog korone nisu radili

U poslednjih godinu dana je kod više od 650.000 građana Srbije potvrđeno prisustvo virusa Covid 19. Kako stručnjaci kažu, taj broj se može pomnožiti sa deset, kako bi se došlo do okvirnog broja onih koji su, zapravo, od marta 2020. godine do danas imali korona virus.

U brojnim slučajevima, vlasnici nekretnina nisu radili, odnosno nisu privređivali. Deo onih koji su imovinu kupili kako bi je izdavali, takođe su, posebno u slučajevima rentiranja na dan, ostajali bez prihoda. U vreme vanrednog stanja nisu radile ni firme koje su vlasnici imovine – poslovnih zgrada, proizvođačkih pogona, skladišta i drugih nekretnina na koje se porez na imovinu plaća.

Kako je, usled vanrednog stanja u jednom delu godine, bilo nemoguće organizovati rad firmi u Srbiji, preduzetnici su očekivali da bi po tom osnovu, možda, mogli ostvariti olakšice ili da im čak može biti otpisana obaveza plaćanja poreza na imovinu za prošlu godinu, kao i naknada za korišćenje javnog dobra.

U Ministarstvu finansija kažu da zakon ne prepoznaje pandemiju kao razlog za otpis dela ili celog potraživanja države po osnovu poreza na imovinu.

„Ni Zakon o porezu na imovinu, kao ni Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ne sadrži osnov za umanjivanje ili otpisivanje duga za porez na imovinu, niti za oslobađanje od plaćanja naknada, usled situacije izazvane zaraznom bolešću Covid-19“, ističu u Ministarstvu finansija.

U Srbiji je tokom prošle godine, vanredno stanje trajalo 52 dana. Takođe, zbog povećanja broja zaraženih je po gradovima, u toku dva ozbiljna talasa povećanja obolelih, uvođena vanredna situacija, a tokom kojih su preporuke nadležnih iz Štaba za praćenje epidemije, bile da svi zaposlenih koji nisu neophodni u procesu rada, poslodavac preusmeri na rad od kuće.

Zakon, s druge strane, prepoznaje olakšicu (poreski kredit) po osnovu starosti nekretnine (do 40 odsto).

Rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu istekao je 15. februara, a naredna stiže na naplatu 15. maja ove godine. Mada je većina obveznika već dobila rešenja za plaćanje ovog nameta na osnovu vlasništva nad nepokretnom imovinom u 2020. godini, obaveza kvartalnog plaćanja poreza na imovinu postoji i ako obveznik nije dobio rešenje. Jedino se, u tom slučaju, kvartalno plaća suma koja je utvrđena kao obaveza u poslednjem dostavljenom rešenju. Po pristiglom rešenju za 2020. godinu, potrebno je platiti samo razliku, koja je, u proseku, do deset odsto, koliko okvirno iznosi povećanje nameta na godišnjem nivou.

Ako za navedeni porez obveznik nije podneo poresku prijavu, pa je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon 1. januara 2021. godine, porez će se utvrditi i platiti primenom zakona koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala da je prijavljena u propisanom roku.

Osnovicu poreza za nepokretnosti predstavlja knjigovodstvena vrednost i u slučaju kada u zonama i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti, pa prosečna cena nije utvrđena, a ako osnovicu nije moguće utvrditi primenom prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti, na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza za nepokretnosti u najopremljenijoj zoni, jer u toj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti.