Porez na imovinu stiže na naplatu

Preostalo je svega nekoliko dana do isteka krajnjeg roka za uplatu druge rate poreza na imovinu. Naime, zakon kaže da je 15. maj poslednji dan kada je moguće ispuniti ovu obavezu i tako izbeći plaćanje veoma visokih zateznih kamata. Kako je tog datuma subota, krajnji rok se pomera na ponedeljak, 17. maj.

Većina građana je, od uprava za javne prihode lokalnih samouprava na teritoriji gde se nekretnina nalazi, već dobila rešenja o iznosu poreza na imovinu za ovu godinu. Za sve koji već imaju rešenje, dovoljno je da podele ukupan iznos obaveze za ovu godinu na četiri dela i jednu četvrtinu uplate, zaključno sa 17. majem, na račun, uz adekvatan poziv na broj koji im je naznačen u rešenju. Poreznici napominju i da oni koji, možda, još uvek nisu dobili rešenje za plaćanje poreza na imovinu, mogu podeliti iznos iz prošlogodišnjeg rešenja i uplatiti jednu četvrtinu sume, u zakonski utvrđenom roku.

„Građani mogu da koriste zakonsku mogućnost plaćanja poreza u četiri godišnje rate, ali je veoma važno da iznosi budu tačno podeljeni. Ukoliko nije tako, moguće je da moraju da plate kamatu za razliku iznosa do jedne četvrtine. Takođe, bitno je i da su odmah nakon što im je stiglo rešenje za plaćanje poreza na imovinu za 2020. godinu, a koja se izmiruje sada, uplatili razliku u odnosu na prošlogodišnje rešenje. Ukoliko to nisu učinili, moguće je da će im biti obračunata kamata“; naglašavaju poreznici.

Porez na imovinu je ove godine, zavisno od lokalne samouprave na kojoj se nekretnina nalazi, kao i lokacije, viši u odnosu na onaj prošlogodišnji između pet i deset odsto. Svi ostali parametri su ostali isti. Tako, ukoliko vlasnik stana ili kuće živi u nekretnini, ima pravo na poreski kredit, odnosno manje plaća deset odsto u odnosu na iznos koji bi platio da je prijavljen na nekoj drugoj adresi. Pri utvrđivanju poreza na imovinu takođe je veoma važna starost nekretnine. Ukoliko je nekretnina starija, moguće je po tom osnovu umanjiti porez i do 40 odsto.

Kao što je portal Biznis.rs nedavno i pisao, porez na imovinu plaća se za sve nekretine, čak i one u kojima je neuslovno živeti. Sve dok nekretnina postoji, porez se plaća, naglašavaju poreznici. Takođe, porez na imovinu neophodno je prijaviti i plaćati i za sve nelegalizovane objekte. Naime, onaj ko je predao zahtev za legalizaciju svoje nekretnine, a još uvek nema odgovor nadležnih, mora podneti prijavu nadležnoj Poreskoj upravi i redovno izmirivati porez na imovinu.

Od ove godine, plaćamo porez na imovinu i na sve pomoćne objekte koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti poput – bunara, ali i bazena i raznih cisterni i rezervoara, šupa za držanje ogreva i kotlarnica, podruma…

Članom 12. Zakona o porezima na imovinu, predviđeno je u kojim slučajevima postoje potpuna poreska oslobođenja obveznika. Porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalne samouprave, na primer, ne plaća obveznik kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od 400.000 dinara (oko 3.400 evra po trenutnom kursu).

Kada je reč o objektima koji su namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao što su: svinjci, kokošinjci, ambari, pušnice i slično, porez na imovinu na njih se neće plaćati, bez obzira da li je reč o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu ili ne. Neophodan uslov je da te objekte obveznik nije ustupio nekoj drugoj osobi, na duže od 183 dana godišnje, koji na to ostvaruju prihod. U tom slučaju poreskog oslobođenja nema.