Posle rasta cena na redu podizanje kamatnih stopa

Inflacija u Nemačkoj porasla je na 2,4 odsto u maju, što je najviše od oktobra 2018. godine, uglavnom zbog povećanja cene energije za 10 procenata u odnosu na prošlu godinu. Rastuća potražnja za putovanjima nakon ukidanja mera zaključavanja podigla je cene turističkih aranžmana za oko sedam odsto.

Porast inflacije u Nemačkoj mogao bi da zaoštri raspravu o tome da li bi „ultra-labava“ monetarna politika Evrope mogla da dovede do pregrevanja najveće ekonomije u regionu, prenosi FT. „Očigledno je da se potražnja za putovanjima i ostalim aktivnostima u slobodno vreme znatno povećala, pružajući mogućnost za povećanje cena“, ocenili su analitičari Comerzzbank.

Oporavak svetske ekonomije od uticaja pandemije korona virusa doveo je do naglog porasta inflacije u mnogim zemljama, što je izvršilo pritisak na centralne banke da razmotre zadržavanje ogromnog monetarnog podsticaja koji su pokrenule kao odgovor na krizu.

Potrošačke cene u najvećoj evropskoj ekonomiji porasle su u maju za 2,4 odsto, čime su premašene procene ekonomista o rastu od 2,3 procenta. Očekivano, porast cena registrovan je u Španiji i u Italiji, a očekuje se da će prosečan rast cena u Evrozoni biti 1,9 odsto, što bi trebalo da potvrdi predstojeći izveštaj, prenosi Bloomberg.

U Nemačkoj je inflacija od početka godine rasla brže nego u većini drugih zemalja Evrozone, podstaknuta ukidanjem privremenog smanjenja poreza na dodatu vrednost, novim porezom na ugljenik i ponovnim procenjivanjem (ponderiranjem) potrošačke korpe. Konzervativni nemački analitičari već dugo upozoravaju da labava monetarna politika Evropske centralne banke dovodi do spiralnog rasta životnih troškova.

Bundesbank je predvidela da bi mesečna inflacija mogla da dostigne četiri odsto kasnije ove godine, što je pokrenulo kritike i upozorenja stručne javnosti da bi prekomerna inflacija mogla izazvati „masovni socijalne preokret i distribucijske razlike“. Rast cena „izazvaće zabrinutost kod mnogih Nemaca, a loše vesti su da ima još toga“, naveo je Karsten Brzeski (Carsten Brzeski), šef makroistraživanja u ING banci.

„Uz poremećaje u lancima snabdevanja, poput viših cena kontejnerskog transporta, problema sa isporukom poluprovodnika i povišenih cena robe, proizvođačke cene će se dodatno povećavati, verovatno vršeći veći pritisak na potrošačke cene“, ocenio je Brzecki.

Španska statistička agencija saopštila je da se stopa inflacije u ovoj zemlji popela sa dva odsto u aprilu na 2,4 procenta u maju, takođe zbog poskupljenja energije. U istom periodu stopa inflacije u Italiji porasla je sa jedan na 1,3 procenta, naveo je tamošnji zavod za statistiku.

Prema rečima prof. dr Zorana Grubišića, redovnog profesora Beogradske bankarske akademije, visoka inflaciona očekivanja rezultat su kvantitativnih olakšica, niskih kamata, emitovanja državnih obveznica i obimnih finansijskih paketa pomoći. „Logično je da će uslediti povećanje kamatnih stopa, ali ne možemo u ovom trenutku reći kada će to biti“, naveo je Grubišić za Biznis.rs. Teret povećanja kamatnih stopa podneće države, preduzeća i pojedinci, odnosno svi oni koji su se zadužili u trenutku kada su kamatne stope bile niske.