Poštanske marke kao NFT tokeni za buduće „digitalne“ filateliste

Hrvatska pošta pustila je u promet povodom 9. septembra – svetskog Dana poštanske marke, svoju kriptomarku na kojoj je slika električnog automobila Rimac Nevera, brenda koji je u poslednje vreme zaokupio pažnju regionalne, ali i svetske javnosti. To je već treća po redu digitalna marka zasnovana na blokčejn tehnologiji koju je nacionalna pošta iz komšiluka izbacila za veoma kratko vreme.

„Radi se o vrlo liberalnom potezu Hrvatske pošte koja prati najaktuelnije trendove. Spojem lepog i korisnog ovekovečili su edicije poštanskih markica korišćenjem blokčejn tehnologije i NFT tokena koji su trenutno skoro rame uz rame sa kriptovalutama po popularnosti i senzaciji“, komentariše ovaj potez za Biznis.rs menadžer masmedija u najvećoj domaćoj menjačnici digitalne imovine ECD, Igor Mirković.

U principu, izdavanje „tokenizovanih“ poštanskih markica takođe bi moglo da bude primamljivo za eventualne kolekcionare, s tim da se u ovom slučaju filatelizam seli u digitalnu sferu. NFT tokeni (non-fungible-token) kao novo sredstvo transakcije, zapravo, nude idealne mogućnosti za kolekcionare, jer su jedinstveni i nepromenjivi.

„S obzirom na to da je ceo koncept NFT tokena vrlo nov, i dalje se istražuje koja je najbolja praksa. Kao, na primer, u proizvodnji automobila, gde postoje ograničene serije određenih modela. Pored njih postoje i unikati koji su pravljeni bez identične kopije sa drugim brojem šasije. Neki tokeni su potpuno autentični, oni mogu ali i ne moraju da se vrednuju više od NFT kolekcija koje predstavljaju određeni broj sličnih tokena. Čak i kada ima više primeraka, svaki je označen posebnim rednim brojem i predstavlja vredan deo ograničene kolekcije“, objašnjava Mirković, i dodaje da su markice oduvek imale veću kolekcionarsku vrednost od novčane, a na ovaj način, dizajn, kreativnost, ideja, ostaju večno sačuvani ali i dostupni za razmenu među kolekcionarima. Lepota je, kaže, u oku posmatrača.

Međutim, kakva je eventualna korist Hrvatske pošte od emisije digitalnih markica, osim one očigledne, marketinške?

„Kod ovakvog eksperimenta prednost je što ne može krenuti po zlu. Ne može doći do štete po poštu, a upotrebne vrednosti NFT tokena iznenađuju javnost svakodnevno. Verujem da je odziv za kupovinu ovih markica znatno veći nego do sada, samim tim eto jednog izvora finansiranja Hrvatske pošte“, kaže Mirković.

Kao druge eventualne upotrebne mogućnosti, naš sagovornik navodi i da tokenizovane markice predstavljaju neku vrstu potvrde, lako se čuvaju, uvek su dostupne kroz aplikaciju na mobilnom telefonu, a možda vlasnici ovih markica budu smatrani kao počasni članovi pošte sa posebnim pogodnostima. Članstvo se može prodati, ali se ne može falsifikovati, zahvaljujući blokčejnu.

Veliko je pitanje da li bismo uskoro mogli da očekujemo nekakav sličan potez i u našoj zemlji, ne nužno od Pošte Srbije. Usvajanje Zakona o digitalnoj imovini i početak njegove primene od 1. jula ove godine otvaraju vrata za ovakve akcije, no potrebno je da eventualni izdavalac uvidi navedene koristi i uskladi svoju emisiju sa novim propisima. 

„Bilo bi veoma interesantno videti srpske poštanske markice dostupne i u obliku NFT tokena. Neka ovaj inovativan potez naših komšija bude dobar primer iz prakse. Srbija je država koja obiluje prvoklasnim programerima, kreativnim dizajnerima, ali i ljubiteljima kripto industrije. Rasprodale bi se odmah, a kolekcionari bi osvežili svoje kolekcije nečim novim“, uveren je Mirković.