Postignut dogovor o direktivi o minimalnim platama u EU

Pregovarači Evropskog parlamenta i rotirajućeg predsedništva Saveta Evropske unije postigli su dogovor o predlogu Direktive o adekvatnim minimalnim platama. Naime, uz poštovanje nacionalnih nadležnosti, dat je zajednički zakonski okvir EU koji promoviše kolektivno pregovaranje o određivanju plata i poboljšava pristup radnika zaštiti minimalne zarade u svih 27 država članica.

Kako se navodi, ovom direktivom nastoji se da se poboljša adekvatnost zakonskih minimalnih plata, kako bi se osigurali pristojni radni i životni uslovi za evropske radnike.

Evropska komisija, koja je u oktobru 2020. godine predložila ovaj zakonski okvir, ocenila je da je u pitanju „fundamentalni korak ka zaštiti prava radnika u EU“, a da su adekvatne minimalne plate važne za jačanje društvene pravednosti i podupiranje održivog i inkluzivnog ekonomskog oporavka.

”Nova pravila o minimalnim zaradama će zaštititi dostojanstvo rada i obezbediti da se rad isplati. Sve ovo će biti urađeno uz puno poštovanje nacionalne tradicije i autonomije socijalnih partnera”, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), prenosi Brussels Times.

Prema podacima Eurostata, najnižu minimalnu platu imaju Bugari – 332 evra, a najvišu Luksemburžani – 2.257 evra.

Uspostavljanje minimalnih uslova

Cilj direktive, kako prenosi Index.hr, nije usklađivanje nivoa minimalnih plata unutar EU, niti uspostavljanje jedinstvenog mehanizma za određivanje minimalnih zarada u državama članicama, jer u tome EU nema nadležnost.

Navodi se da je cilj uspostavljanje minimalnih uslova za određivanje adekvatne minimalne plate s jasnim i stabilnim kriterijumima, koji će biti redovno i pravosnažno dopunjavani, uz uključenost socijalnih partnera.

Prema dogovorenoj direktivi, uspostavljaju se standardi za zakonske minimalne plaće od kojih bi radnici mogli pristojno da žive. Ti standardi će se određivati prema kupovnoj moći, uzimajući u obzir troškove života, kao i opštu stopu rasta i relativnu strukturu plaća u pojedinoj zemlji EU.

Dogovoreno je da će se zakonske minimalne plate ažurirati najmanje svake dve godine, ili najviše svake četiri godine za one zemlje koje koriste mehanizam automatske indeksacije. Socijalni partneri moraće da budu uključeni u postupke utvrđivanja i ažuriranja zakonskih minimalnih plata.

Jačanje radnika i sindikata

Direktiva ima za cilj i jačanje radnika i sindikata tokom pregovaranja o kolektivnim ugovorima. Prema direktivi, kada je stopa pokrivenosti kolektivnim pregovorima ispod 80 procenata u državi članici, ona će morati da donese nacionalni akcioni plan za progresivno povećanje broja zaštićenih radnika, piše na sajtu Evropskog parlamenta.

Države članice u kojima je većina radnika zaštićena kolektivnim ugovorima, imaju manji broj radnika s malim platama, manju stopu nejednakosti i više plate uopšte.

Direktiva predviđa i poboljšano praćenje sprovođenja zakona. Države članice moraće da prikupljaju podatke o pokrivenosti minimalnim platama i njihovoj adekvatnosti, ali i da osiguraju da radnici mogu da pristupe rešavanju sporova i imaju pravo na odštetu.

Kako je naglašeno, direktiva stupa na snagu 20 dana nakon objave u Službenom glasniku EU. Države članice imaće dve godine za prenošenje direktive u svoja nacionalna zakonodavstva.