Da li će revolucionarni globalni sporazum poslati poreske rajeve u istoriju?
9.10.2021 11:29 Autor: Redakcija Biznis.rs
Više od 130 zemalja potpisalo je revolucionarni globalni sporazum o reformi poreza na dobit, čiji je cilj eliminisanje poreskih rajeva, koji su multinacionalnim kompanijama godišnje donosili 150 milijardi dolara više.
Na ovom sastanku, 136 zemalja se takođe složilo sa dvogodišnjom zabranom uvođenja novih poreza tehnološkim grupama kao što su Google i Amazon, dok Bajdenova administracija pokušava da ratifikuje sporazum u Sjedinjenim Američkim Državama, piše FT.
Sporazum koji predstavlja najveću reformu poreza na dobit za više od jednog veka, u organizaciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), uključuje 15 odsto globalne minimalne efektivne stope poreza na dobit, plus nova pravila koja prisiljavaju svetske multinacionalne kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više u zemljama u kojima imaju svoje biznise.
Broj nacija spremnih za potpisivanje Sporazuma je varirao u petak, prema onima koji su bliski pregovorima, pri čemu se Indija složila u poslednjem trenutku, a Kina i Brazil su takođe potpisale ali uz dozu suzdržanosti. Šri Lanka, Pakistan, Nigerija i Kenija nisu htele da potpišu ovaj dogovor.
Pročitajte još:
Poteškoće u sprovođenju dogovora postale su očigledne kada je Dženet Jelen (Janet Yellen), sekretarka Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, zatražila od Kongresa da „brzo“ usvoji predloge, koji omogućavaju usvajanje zakona u Senatu prostom većinom. Ona je rekla da je sporazum „postignuće ekonomske diplomatije ove generacije“.
Ulozi su i dalje veliki za SAD i zemlje poput Indije koje su nametnule porez na digitalne usluge tehnološkim grupama iz Silicijumske doline. Ako Kongres ne sprovede dogovor, te zemlje mogu nastaviti sa uvođenjem svojih digitalnih poreza, izazivajući trgovinske sporove sa SAD.
Dogovor će sprečiti velike firme da ostvaruju dobit u zemljama s niskim porezima, poput Irske, bez obzira na to gde se nalaze njihovi klijenti, što je pitanje koje je postalo sve hitnije s porastom “Big Tech” divova koji lako mogu poslovati preko granice.