Potpisali smo ukidanje carina i sada nema nazad

Ozbiljnost posledica odluke vlasti, od pre dvadesetak godina, da se uđe u potpunu liberalizaciju uvoza, svakim danom su nam sve jasnije. Tadašnja očekivanja da ćemo u ovim godinama već biti u Evropskoj uniji, koštala je veoma mnogo našu privredu, a pre svih, primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kaže za portal Biznis.rs agroekonomista Milan Prostran.

Prema njegovim rečima, sada, kada smo se brojnim sporazumima obavezali na liberalizaciju trgovine, teško je moguće da u situacijama kada je to nama važno, odredbe tih ugovora prekršimo ili tražimo njihovu reviziju.

„U slučaju naše poljoprivrede, najveći uvoz koji preti srpskim poljoprivrednicima dolazi iz Evropske unije, sa kojom imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum je, u jednom periodu, podrazumevao asimetričan odnos prema liberalizaciji, odnosno srpski proizvodi su, uglavnom, mogli u EU bez carine, dok su robe iz EU, a gde je Srbija imala potrebe da štiti domaće proizvođače, bile predmet postepenog smanjenja carinskih stopa. Ali, taj period je uglavnom prošao, tako da je uvoz roba u Srbiju iz EU uglavnom bez carina“.

Komentarišući zahteve Unije poljoprivrednih proizvođača koji traže da se, zbog alarmantno loše situacije u stočarstvu, stopira svaki dalji uvoz živih životinja i svinjskog mesa, jer na tržištu postoji višak od 90.000 tovnih svinja koje domaći stočari nemaju kome da prodaju, Prostran kaže da je teško da će to biti moguće, u ovom momentu, ostvariti.

„Prethodnih godina, kada srpski stočari nisu imali ovaj broj neprodatih svinja, potrošači su imali i korist od uvoza svinja i svinjskog mesa u Srbiju. Zahvaljujući baš uvozu, deo proizvoda koji je dolazio do potrošača je bio jeftiniji“, Međutim, uvoz svinjskog mesa se, iz godine u godinu, značajno povećavao. U prethodnom periodu je, čak, svinjsko meso bilo br.1 u uvozu hrane, iako se moglo očekivati da tu poziciju imaju proizvodi poput južnog voća koje se u Srbiji ne proizvodi. Vrednost uvoza svinjskog mesa iz EU iznosi, u proseku, čak 80 miliona dolara“, objašnjava Prostran.

Danas, kada srpski stočari nemaju gde da prodaju svinje, javlja se ozbiljan problem.

„Dobra je odluka da Vlada, preko Republičke direkcije za robne rezerve, otkupi određen broj, od 15.000 tovljenika. Još bi bilo bolje da, u momentu kada odluči da ih plasira na tržište, ne spusti previše cenu i na taj način dodatno napravi štetu stočarima“, kaže Prostran.

On dodaje da se, uz standardne probleme koje stočari imaju već duže vreme, sada pojavljuje i novi izazov – izuzetan rast cena kukuruza, soje i drugih žitarica, a koje stočari koriste za ishranu životinja.

„U agroekonomiji je poznat odnos 1:10, odnosno da cena žive vage svinja treba da bude deset puta veća od aktuelne cene kukuruza. Ukoliko bi se primenila ova formula, cena tovljenika bi sada trebalo da bude oko 230 dinara, a ona je od 130 do 160 dinara. Razlika je značajna“, konstatuje Prostran i dodaje da se dugo primenjivalo i pravilo da kada je kukuruz jeftin, svi gaje svinje, a kada je skup, beži se iz tog posla.

Postoji određeni prostor, napominje Prostran, da Vlada, uz određene, ali vrlo jake argumente, pokuša kod Brisela da izdejstvuje uvođenje sezonskih carinskih ili vancarinskih barijera.

„Tu zaista mora biti izneta vrlo ozbiljna argumentacija, a mere moraju imati vrlo kratak rok. Kod CEFTA sporazuma postoje određene odredbe koje daju mogućnost da se privremeno uvedu određene, pre svega necarinske mere. Tu odredbu često koristi Severna Makedonija.  Međutim, kako je Srbija najveći partner u okviru CEFTA sporazuma, nije preporučljivo da to radi, posebno što u prometu sa zemljama koje su potpisnice ovog sporazuma uglavnom imamo suficit u razmeni“.

U Vladi Srbije još uvek nema reakcija na zahteve stočara koji napominju da je od početka ove godine uvezeno više od 150.000 tovljenika, a samo za zadnje dve nedelje, pred vaskršnje praznike, oko 3.500 tona svinjskog mesa iz EU, gde vlada afrička kuga“ i da je to dovelo da tovno svinjarstvo dođe u Srbiji do totalnog kolapsa.