Potrošačko društvo stvara previše, a daruje premalo

U celom svetu u ovom trenutku odvijaju se dva suprotstavljena trenda, a oba u suštini poražavajuća za savremeno društvo. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO UN) procenjuje da se oko trećina proizvedene hrane na godišnjem nivou baca, a s druge strane broj gladnih stanovnika sporo, ali postojano raste, i to čak i u razvijenim zemljama.

„Mislim da mnogo faktora istovremeno utiče na ovaj problem. Pre svega je kriva stečena navika današnjeg potrošačkog društva da kupuje više nego što mu je potrebno. To potvrđuju mnoge savremene studije, i slična je praksa svuda u svetu, i to ne samo kada se radi o hrani, već i kada je u pitanju nabavka odeće i obuće“, kaže za Biznis.rs đakon Branislav Jocić, službenik Verskog dobrotvornog starateljstva SPC.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je dodatan problem to što nijedna veća firma nema podsticaj da daruje hranu kojoj se bliži isticaj roka, u smislu nekakvih državnih olakšica, na primer, a pored toga je čitavu takvu transakciju teško regulisati na administrativni način.

„Olakšice bi predstavljale neku vrstu opravdanja za proizvođače da ne bacaju višak hrane, koji još uvek može da se iskoristi. Ali uvek je izbor na tim preduzećima, kao i na pojedincima, da li će da pomognu ili ne, sa podsticajima ili bez njih“, smatra Jocić.

Ipak, rešavanje čitavog problema ne može se dogoditi preko noći, jer je potrebno dugoročno podizati svest, kako kod menadžmenta kompanija, tako i kod pojedinačnih porodica koje bacaju puno hrane na svakodnevnom nivou. Đakon SPC poručuje da je potrebno da se stvori određena samodisciplina kako se ne bi stvarale loše navike, i dodaje da živimo u vremenu kada na sve nas utiče agresivni marketing koji poručuje da kupujemo stvari čak i kada nam one realno nisu potrebne.

„Mi prikupljamo i garderobu, pa vidimo da i tu postoji apsolutna hiperprodukcija. Ljudi stalno prazne svoje ormane a oni su im i dalje puni, a model ponašanja u društvu ne pokazuje da će se uskoro nešto promeniti po tom pitanju. Čovek prvo treba da se uči skromnosti, a iz toga će prirodno proizići i razmišljanje o tome kako smo došli do toga da neko kupuje previše, a neko nema nimalo“, savetuje Jocić.  

Versko dobrotvorno starateljstvo postoji od 1966. godine, a Narodna kuhinja pri njemu bezmalo 12 godina. Namirnice nabavlja iz fonda svih crkava na prostoru Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, što znači da svaka crkva daje deo svojih sredstava. To je, naravno, nedovoljno, jer su potrebe prevelike. Zato su organizovane akcije za prikupljanje sredstava, humanitarni broj, kutija za doniranje u Hramu Svetog Save, i omogućene su uplate preko računa i PayPal naloga.

Međutim, Starateljstvo pre svega potražuje namirnice, a ne novac, kako bi bili spravljeni obroci ili podeljeni paketi pomoći najugroženijima. Postoje pojedinci koji redovno donose potrebne namirnice na pet lokacija narodnih kuhinja u Beogradu, ili na glavni punkt u Francuskoj 31. S druge strane, samo nekoliko prehrambenih proizvođača se odazvalo na pozive iz Starateljstva da pruže pomoć na ovakav način.

„Dnevno se u narodnim kuhinjama pripremi oko dve hiljade obroka. Korisnici kuhinja su pre svega beskućnici, ljudi koji nemaju nikakva dokumenta i ne postoje pred zakonom. Tu su takođe i samohrani roditelji, kao i višedetne porodice – sa četvoro ili više dece – jer njih zakon za državne subvencije ne prepoznaje dalje od četvrtog deteta. Svi oni kod nas mogu dostojanstveno da sednu i pojedu svoj obrok“, naglašava đakon Branislav Jocić.