POUKE IZ KRIZE 2008. MOGU POMOĆI U REŠAVANJU COVID KRIZE, ističe potpredsednica Svetske banke Ana Bjerde

Finansijska kriza iz 2008. može biti izvor važnih pouka za kreatore politika koji u 2021. planiraju oporavak od virusa Covid-19, navodi se u autorskom tekstu potpredsednice Svetske banke Ane Bjerde, objavljenog na portalu “Emerging Europe”.

Pre više od deset godina, ceo svet je ne sluteći zapao u finansijsku krizu koja je izmenila samu suštinu naših društava, ističe Bjerde i dodaje da je kombinacija labave finansijske regulative i nemarnih stavova prema stepenu zaduženosti i dugovima uopšte dovela do globalnih posledica koje su zaobišle tek malobrojne države. Uprkos čitavoj deceniji privrednog oporavka, ožiljci koje je ostavila ova era i dalje su veoma vidljivi, i to naročito širom Evrope. Kao što je to obično slučaj sa velikim katastrofama, kako prirodnim tako i onima koje izazove čovek, krizu su najviše osetili upravo najranjiviji.

Bjerde ističe da sa finansijske tačke gledišta, postoje upadljive sličnosti između sadašnje situacije i krize iz 2008.

Tada su zemlje centralne i jugoistočne Evrope bile među najteže pogođenima. U periodu pre krize, velike banke iz evrozone ušle su na lokalna tržišta kupujući domaće finansijske institucije. Uz podršku takvih matičnih banaka, masa kredita počela je da raste velikom brzinom i sa niske osnove. Ta kreditna ekspanzija bila je praćena povećanjem cena nekretnina i rastom dugova fizičkih i pravnih lica. Želja za približavanjem životnim standardima najbogatijih zemalja članica EU navela je građane i privredu da se zaduže više nego što su to mogli da izdrže, navodi potpredsednica Svetske banke.

Kako ističe, globalna kriza je iznenadno prekinula tokove kapitala u regionu i pretvorila dotadašnji period rasta u recesiju. Kreditna ekspanzija se preokrenula u pad, cene nekretnina su se sunovratile, ekonomski rast je zaustavljen a nenaplativi krediti (tzv NPL) su doživeli rast. Tokom naredne decenije, veliki deo ovog regiona ostao je zarobljen između slabog privrednog rasta i osrednjih rezultata finansijskog sektora.

Visoka zaduženost i usporen privredni rast

Bjerde ističe da je Covid-19 dobar kandidat za titulu najtežeg ekonomskog udara do koga je došlo tokom naših života. Među njegovim posledicama se nazire i već poznata povratna sprega – visok stepen zaduženosti i oslabljen rast produbiće u narednim mesecima osetljivost finansijskog sektora.

Tačno je da su banke u evropskim državama u razvoju ušle u krizu izazvanu virusom Covid-19 sa jačim amortizerima likvidnosti i kapitala nego što je to bio slučaj pre globalne finansijske krize, ali su i sada daleko od imunih. Što pandemija duže bude trajala, to je verovatnije da će privreda i građani zapadati u teškoće. Zatim nastupa nemogućnost izmirenja obaveza. Kreatori politika moraju da reaguju pre nego što domino-efekat rasta NPL uhvati maha a države se suoče sa dubokim finansijskim krizama, upozorava potpredsednica Svetske banke.

Kako se ističe, za to je potrebno preduzeti četiri dalekosežne mere. Kao prvo, porast NPL zahteva proaktivan i koordiniran odgovor javnih politika. Ako se banke protive otpisu nenaplativih plasmana i nastavljaju da kreditiraju „zombi“ preduzeća, nastupiće duža i teža kreditna kriza. Kreatori politike su 2008. oklevali. Dok su oni shvatili da je potreban koordiniran odgovor, veliki deo štete već je nastao.

Kada je potrebno rešavati NPL, i sam protok vremena čini lošu situaciju još gorom, a kreatori politika i bankari moraju da odgovore što je ranije moguće kako bi sprečili da se taj problem otme kontroli.

Kao drugo, nadzorne institucije bi trebalo da rade sa najizloženijim bankama i staraju se da one poseduju dovoljne rezerve za gubitke po osnovu kredita. U toku ove pandemije od banaka se traži da daju dosad nezabeležen doprinos ublažavanju nastalog šoka pružanjem preko potrebnih kredita građanima i privredi. Kreatori politika bi trebalo da se odupru pritisku da relaksiraju postojeća pravila. Popustljivim nadzorom se ne rešavaju osnovni nedostaci, već se problemi samo prenose u budućnost. Da bi na ubedljiv način obezbedili poštovanje pravila, regulatorni organi mogu da sprovode stres-testove kojima će utvrditi koje su banke nedovoljno kapitalizovane, navodi Bjerde.

Kako i kada izaći iz moratorijuma ?

Kao treće, treba kao prioritet postaviti izradu izlazne strategije za pravovremeno i plansko ukidanje otpusta dugova i moratorijuma na otplatu kredita. Zemlje istočne i jugoistočne Evrope su hitno uvele te mere po izbijanju Covid-19 i one su donele dobre rezultate. Međutim, ostanak takvih rešenja na snazi podrazumeva skrivene troškove.

Njima se može oslabiti finansijska disciplina dužnika i produžiti život firmama koje su i pre pandemije bile u teškoćama. Ne postoje jednostavni odgovori na pitanja kada i kako ove mere treba postepeno ukinuti. Pa ipak, opšte pravilo bi trebalo da bude eliminisati ih čim to uslovi dozvole. To se može izvesti postepenim sužavanjem kruga korisnika sa pravom na pomoć tako da se podrška pruži samo održivim preduzećima.

Kao četvrto, firmama koje su u teškoćama ali ipak potencijalno održive biće potrebno reprogramiranje kredita. Kako bi kompanije u nedaćama povratile održivost na tržištu, potrebno je reprogramirati njihove obaveze i uskladiti rokove otplate sa očekivanim prilivima. Nasuprot tome, reprogramiranje kredita neodrživih korisnika samo će odložiti neizbežne gubitke.

Neće biti sasvim izvesno ko može da preživi, a ko ne. Biće potrebno sprovesti procene kako bi se utvrdilo koje su firme sa jedne strane „izgubljeni slučajevi“ a koje su, sa druge, održive, kao i koje se nalaze negde između te dve kategorije. Time će se pomoći da se kapital oslobodi iz sektora koji ne ostvaruju adekvatne rezultate a dinamičnijim firmama obezbedi zamajac da ponovno pokrenu privredni rast, ističe Bjerde.

Ona zaključuje da živimo u teškim vremenima koja zahtevaju odlučnost, pravičnost i transparentnost javnih politika. Međutim, nije lako ostati dosledan tim vrlinama u ovo doba značajne neizvesnosti, povećane uznemirenosti i nedostatka pristupa relevantnim informacijama.