Povratak sporom letenju uz minimalnu emisiju ugljen dioksida

Hibridna letelica Airlander 10 trebalo bi da od 2025. godine redovno saobraća na kratkim relacijama umesto tradicionalnih aviona, emitujući 90 odsto manje ugljenika. Imaće mesta za 100 putnika, a od Barselone do Palma de Majorke stizaće za četiri i po sata, koliko otprilike danas traje putovanje avionom, ukoliko se računa vreme potrebno za dolazak i čekanje na aerodromu.

Airlander 10 izgledom podseća na legendarni Cepelin, letelicu koja je bila u komercijalnoj upotrebi između dva svetska rata. Letelica je ispunjena helijumom, ima fiksna krila i rep, a za uzgon koristi aerostatički i aerodinamički potisak, i pokreću je četiri propelera na dizel pogon, prenosi Guardian. Ovaj vazdušni brod razvijen je u britanskoj fabrici Hybrid Air Vehicles (HAV).

Prvi probni let je obavljen 2012. godine, a razvoj vazdušnog broda započeo je devedesetih godina u partnerskoj saradnji HAV i američke kosmičke i odbrambene kompanije Northrop Grumman, za vojne potrebe. Letelica je inicijalno zamišljena kao vazduhoplov za obaveštajne i osmatračke misije u Avganistanu. Preteča Airlandera 10 bio je model HAV 304. Američka vojska u međuvremenu je odustala od projekta.

HAV je nastavio da razvija vazdušni brod, namenjen prevozu putnika i robe. U kargo verziji Airlander 10 može da ponese oko 14.000 kilograma. Brod je dugačak 91 metar, visok je 26 metara, ima raspon krila 43,5 metara, a pokreću ga četirli dizel motora od po 320 konjskih snaga. Zapremina broda je 38.000 metara kubnih, a težak je oko 20 tona. Brod dostiže visinu oko 2.100 metara i leti brzinom oko 90 milometara na sat.

Najvažnije u vezi sa ovom letelicom je emisija ugljen dioksida, koja iznosi 4,5 kilograma po putniku za pomenuti let od Barselone do Palma de Majorke, dok klasični avion na istoj ruti emituje oko 53 kilograma po putniku. Prema rečima izvršnog direktora HAV, Toma Grandija (Tom Grundy) Airlander nije luksuzan proizvod, nego praktično rešenje kao odgovor na izazove klimatske krize.

Airlander računa na značajnu prednost u odnosu na avione, jer se ne oslanja na aerodromsku infrastrukturu, pa može da poleće i sleće na bilo koju relativno ravnu površinu. “To uključuje i vodu“, naveo je izvršni direktor kompanije HAV, prenosi CNN.

Kompanija HAV, koja je privukla finansijska sredstva osnivača ruskog rudnika zlata Petropavlovsk Petera Hambra i frontmena hevi metal benda Iron Maiden, Brusa Dikinsona (Bruce Dickinson), saopštila je da je njen vazdušni brod idealan međugradski prevoz između gradova poput Liverpula i Belfasta ili Sijetla i Vankuvera.

Grandi je naveo da 47 odsto avionskih letova povezuje gradove koji su udaljeni manje od 370 kilometara, dok je emisija ugljen dioksida na tim linijama ogromna. On je ocenio da su avioni dizajnirani za daleka putovanja, a da za kratke relacije postoji bolje rešenje. “Koliko ćemo još očekivati luksuz na kratkim putovanjima sa tako velikom emisijom ugljenika?“, pitao je Grandi.

Izvršni direktor HAV, koja trenutno ima 70 zaposlenih u Bedfordu, otkrio je planove za angažovanje još 500 ljudi u proizvodnji na novoj lokaciji u Velikoj Britaniji, kao i otvaranje još 1.500 radnih mesta u lancima snabdevanja. Plan je da HAV proizvodi po 12 vazdušnih brodova godišnje do 2025. godine, a da u narednih 20 godina proda 265 modela Airlander 10, čija bi ukupna tržišna vrednost bila oko 50 milijardi dolara.

Sličnost Airlendera 10 sa nekadašnjim Cepelinom može da asocira na katastrofu nemačkog broda Hindenburg u Nju Džerziju 1937. godine, kada je u požaru letelice tokom prizemljenja poginulo 36 osoba. Međutim, taj vazdušni brod bio je ispunjen zapaljivim vodonikom, dok je Airlander 10 napunjen inertnim i nezapaljivim helijumom, naglašava HAV. Let Hindenburga od Frankfurta do Njujorka trajao je više od 44 sata.