PRAVI DOMAĆE TESTENINE PO RECEPTIMA IZ DAVNINA Jovana napustila posao i razvila uspešan biznis

Odluku da započne svoju preduzetničku priču, Jovana Mitrović Ranđelović donela je u vreme kada je bila zaposlena u proizvodnji jedne strane kompanije i radila u, kako kaže, izuzetno teškim uslovima.

Nezadovoljna platom i načinom rada, rešila je da rizikuje i skupila je hrabrost da otvori svoju radionicu domaće testenine u Nišu.

„Kako sam po zanimanju diplomirani ekonomista, odlučila sam da pružim sebi priliku da svo stečeno znanje iskoristim za svoj biznis, kada već nikada nisam imala priliku da radim posao u struci. To nije bila nimalo laka odluka, naravno, ali kada se sada osvrnem i razmislim – nisam ni imala mnogo toga da izgubim“, priseća se naša sagovornica.

Tako je nastala radionica „Testenina od davnina“ gde Jovana sa svojom porodicom svakodnevno proizvodi domaću testeninu i suve začine bez aditiva.

„Kako godine prolaze i vremena se menjaju, ne mogu a da ne zapazim da smo svi počeli izuzetno brzo da živimo, a da se siromašno hranimo. Ponuda hrane nikada nije bila bogatija i raznovrsnija, ali isto tako nikada nutritivno siromašnija“, primećuje Jovana.

Dodaje da iako smatra da svi treba da idu u korak sa vremenom, da isto tako treba i da se sačuva ono što je dobro, a to je, kako kaže, definitivno naša tradicija – hrana.

„Kada je naša domaća hrana u pitanju, ona definitivno nema konkurenciju. Moja želja jeste da je sačuvam od zaborava. Imala sam sreću da odrastam na zdravoj, domaćoj hrani, a u supicu sa domaćim rezancima sam se zaljubila još kada je mama prvi put napravila“, ističe Jovana za Biznis.rs.

Kao odrasla, počela je da se interesuje šta bi još mogla da napravi od tog, kako kaže, preukusnog, domaćeg testa. Od tada je njena ljubav prema testenini počela da se razbuktava.

„Redovno sam pravila domaće taljatele sa domaćim jajima i povrćem, koje su itekako bile prihvaćene od strane ljudi koji me okružuju. Počeli su da mi nude novac, kako bih im napravila zalihe testenina“, navodi ona.

Testo po staroj recepturi, obogaćeno povrćem

U maloj porodičnoj radionici ceo postupak proizvodnje obavlja se ručno, od prosejavanja brašna i dezinfekcije jaja, preko zamesa, razvlačenja, rezanja testa i na kraju pakovanja.

„U ponudi imamo širok asortiman domaće, ručno rađene testenine od belog pšeničnog brašna i speltinog brašna, kao što su rezanci za supu, taljatele, kore za lazanje, testenina za gulaš i tome slično. Svi proizvodi su bez aditiva i bez šećera.Testenine se nutritivno obogaćuju povrćem od kojeg dobiju i divnu, prirodnu boju koja je izuzetno privlačna i interesantna deci“, navodi ekonomistkinja iz Niša.

Sa osmehom kaže da u svaki zames pored brašna i domaćih jaja ubacuju i puno dobre volje, vedrine i ljubavi, sa nadom da svojim kupcima bar delić prenesu već pri prvom zalogaju.

„U vremenima kada smo prenatrpani obavezama i živimo brzo, želim da kupcima pružim priliku da se vrate ukusima i mirisima iz detinjstva. Da se sete vrućeg bakinog lonca sa domaćom supom koji se pušio u staroj kuhinji i širio miris po celoj kući. Cilj mi je da i naša deca upoznaju čari naših starih specijaliteta i tradicije“, sa milinom pripoveda Jovana.

Suvi začin pripremaju u malim količinama, tako što povrće pažljivo očiste, operu, seckaju i suše na niskoj temperaturi oko 20 sati. Na taj način čuvaju svežinu i sve nutritivne sastojke povrća, pa tako začin ima, kako kaže, savršen miris i ukus, a pritom ne sadrži šećere, veštačke boje i ostale aditive.

Pandemija utiče na njihov biznis, ali ne odustaju

„Nažalost, zbog trenutne situacije sa aktuelnim virusom, nemamo priliku da naše proizvode prezentujemo po festivalima i raznim manifestacijama gde se lako dolazi do naše ciljne grupe“, naglasila je Mitrović Ranđelović.

Dodaje da trenutno svoje proizvode plasiraju putem interneta i društvenih mreža, gde su, kako primećuje, naišli na zaista veliko interesovanje, što je, kaže, pozitivna strana ove teške situacije.

„Naša ideja je da stvorimo uslove da zaposlimo za početak jednu radnicu, kako bismo na taj način povećali kapacitet proizvodnje i usudili se da naše proizvode ponudimo većim trgovinama. Naš krajnji cilj je da dođemo do stranog tržišta, kako bi i našim ljudima u dijaspori bili dostupni naši domaći proizvodi, da im približimo domovinu bar na takav način“, istakla je Jovana.