Pravi problemi za banke dolaze posle pandemije

Posle završetka pandemije i normalizacije politike kamatnih stopa, poslovne banke, pre svega u Evropi, suočiće se sa rastom rizičnih plasmana, posebno kompanija koje su se, i pored lošeg rejtinga, zaduživale po povoljnim uslovima za vreme korona krize, izjavio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić.

On je ukazao na činjenicu da su korporacije tokom aktuelne krize bile u prilici da se, zbog enormne emisije novca, pre svega u Evropi ali i u SAD, zadužuju po veoma povoljnim uslovima, nezavisno od svog rejtinga i u odnosu na redovne okolnosti. Te kompanije su dobijale i masivnu finansijsku podršku od države, i time je kupljeno vreme. Međutim, prisutan je rizik od nesolventnosti velikog broja kompanija, koje će se tek po smirivanju pandemije suočiti sa svojom realnom ekonomskom pozicijom.

Đukić ističe da je veliki broj preduzeća već u problemima, posebno zbog pada potrošnje građana, koji se zbog straha od ekonomskih posledica pandemije uzdržavaju od potrošnje i sve više okreću štednji.

Đukić navodi primer nemačke Bundes banke koja je procenila da je u prvom kvartalu ove godine više od 35 odsto subjekata u Nemačkoj izloženo riziku od nesolventnosti, i to u ambijentu veoma snažne garantne šeme države i finansijske podrške.

Isto tako, kompanije u Evrozoni su samo u prvoj polovini prošle godine uvećale svoj dug za 400 milijardi evra, dok je u čitavoj 2019. taj dug bio povećan 290 milijardi evra, ukazao je Đukić.

On kaže da se u 2021. godini u evropskim poslovnim bankama očekuje veliko povećanje rezervi za potencijalne gubitke, zbog rizika da veliki broj klijenata u korporativnom sektoru ne bude mogao da vraća kredite, iako su uzeti pod veoma povoljnim uslovima. Kako je naglasio, deset najvećih evropskih banaka u 2020. godini je izdvojila oko 53 milijade dolara rezervi za riskantne zajmove, dok se procenjuje da će taj iznos i u ovoj godini takođe biti oko 50 milijardi dolara.

Prema mišljenju Đukića, banke u Evropi čeka talas pre svega domaće konsolidacije, posebno u Italiji i Španiji, u saradnji sa ECB, koja je maksimalno relaksirala svoje odnose sa bankama.

On je istakao da su banke u SAD spremnije dočekale pandemiju, jer su se bolje pripremile za nove krize, posle velike globalne krize 2008. godine. Sa druge strane, američki finansijski sistem je više okrenut berzama, tako da američke banke gubitke od niskih kamata mogu da delimično nadomeste prihodima koje ostvaruju u berzama. Evropski finansijski sistem je bankocentričan, i takvih mogućnosti nema. Evropske banke nisu dovoljno kapitalizovane posle krize od 2008. u odnosu na američke banke, pa je Covid-19 taj problem učinio još većim. Narasta nivo nenaplativih kredita, i to predstavlja rizik, posebno u narednim godinama.

Đukić takođe ističe da monetarna istorija ne pamti ovakvu situaciju – da su kamatne stope negativne, da centralne banke kupuju korporativne hartije od vrednosti koje nikada nisu kupovale, što je dovelo do iskrivljivanja racionalne ekonomske politike. On smatra da će najbolje proći zemlje koje su zadržale monetarni suverenitet, jer su bile manje izložene eksternim šokovima iz monetarne unije (poput Švedske). Đukić je dodao da je pet godina rekordno niskih i negativnih kamatnih stopa u Evrozoni, sa još dve godine u perspektivi, do sada neviđena okolnost u monetarnoj istoriji.

Govoreći o budućem kretanju kamatnih stopa, profesor Đukić ističe da očekuje da se u ovoj i narednoj godini (bar do sredine 2022.) neće menjati politika kamata Evropske centralne banke (ECB), odnosno da će ona zadržati veliku ekspanzivnu monetarnu politiku, sve dok fiskalne vlasti ne preuzmu na sebe finansiranje oporavka privrede. On smatra da će Evrozona sigurno morati da doživi određene promene posle pandemije.

Sa druge strane, američe Federalne rezerve (FED) će sigurno dobro proceniti kada će se ispuniti uslovi za normalizaciju monetarne politike i to pažljivo i postepeno. Isto tako, FED pribegava pristupu da suptilno kontroliše kretanje prinosa na državne hartije od vrednosti, kako ne bi i povećavao rizik za izdavanje tih hartija od vrednosti. Đukić ističe da je FED pravovremeno i vrlo pametno reagovao svojim merama na početku i tokom trajanja krize zbog pandemije korona virusa.

On je naglasio da su negativne kamatne stope finansijski nonsens, i da će se cena takve politike videti tek za nekoliko godina. Tu cenu već plaćaju štediše, koje zbog takvih kamatnih stopa na štednju, sve sviše gomilaju keš kako ne bi gubili vrednost svog novca. A videlo se da rekordno niske kamatne stope nisu podstakle banke da intenzivnije kreditiraju privredu, već su jačale svoje bilanse.