PREČIŠĆAVAMO SAMO DO 10 ODSTO ISPUŠTENIH VODA Kompanije moraju da reše ovaj problem do 2025. godine

Trenutno se u Srbiji prečišćava između pet i 10 odsto voda, a od ukupno ispuštenih 400 miliona kubnih metara godišnje, najveći deo dolazi iz domaćinstava, od kojih je manje od dve trećine priključeno na kanalizaciju. Sledi industrija koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, u 2019. godini ispustila 119 miliona kubika.

Tokom kampanje „Mesec voda“, koju su lansirali Udruženje 3e, Mreža inspektora Srbije i NALED, svi zainteresovani građani, privreda i organizacije civilnog društva moći će da putem sajta jpd.rs nominuju predloge za zaštitu vodnih resursa. Ova kampanja deo je projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“, koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike, a finansira USAID.

Partneri na projektu pripremaju analizu stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji, koja je kao potencijalna rešenja već identifikovala saradnju privrede i lokalnih samouprava na izgradnji pogona za prečišćavanje, usaglašavanje propisa i jačanje inspekcijskog nadzora, kao i mapiranje svih direktnih ispusta otpadnih voda u reke i kanalizaciju.

O tim i drugim potencijalnim unapređenjima zaštite voda razgovarano je i na vebinaru za privredu, posvećenom pravilniku, koji će obavezu izveštavanja o ispuštenim vodama proširiti sa više od 860, od kojih je tek 330 izveštavalo, na 4.500 preduzeća.

„Tokom kampanje ‘Mesec voda’ želimo da upoznamo privrednike sa najboljim praksama koje će im pomoći da usklade poslovanje sa propisima. Evropska regulativa propisuje da preduzeća koja ispuštaju otpadne vode moraju da do 2025. godine svoje emisije usklade sa propisanim vrednostima i reše problem prečišćavanja„, istakao je predsednik Udruženja za edukaciju, ekologiju i energetiku (3e), Srđan Gajić.

Dodao je da je do tada potrebno da izrade akcioni plan prema kome će postepeno smanjivati količinu zagađenja i o tome izveštavati nadležne institucije. Uz to, istakao je da je važno da se unapredi inspekcijski nadzor kroz eventualno spuštanje nadležnosti na lokalni nivo, jer, kako kaže, poštovanje propisa u ovoj oblasti kontroliše samo šest republičkih inspektora.

„Veliki problem u ovoj oblasti predstavljaju nepoznavanje propisa i slaba komunikacija privrednika i lokalnih samouprava. Imajući u vidu velika ulaganja koja očekuju oba sektora, bolja saradnja je neophodna kako bi se došlo do najboljih rešenja za prečišćavanje i komunalnih i industrijskih voda“, izjavio je Gajić.

Kako je navedeno, deo problema mogu da reše i lokalne samouprave razvojem svojih pogona. Naime, u proteklih nekoliko decenija izgrađeno je nešto više od 50 postrojenja od kojih je u funkciji oko 30, a tek desetak radi po najvišim standardima. Gradovi i opštine sa lokalnim pogonima, ističe se, imaju veću prednost u privlačenju ulaganja, jer investitorima štede milionske iznose na razvoju sopstvenih kapaciteta.

„Pored 1,5 milijarde evra, koliko je neophodno za postrojenja, lokalne samouprave moraće da ulože i 2,5 milijardi u obnovu postojeće i izgradnju nove kanalizacione mreže, kako bi uspešno prikupile otpadne vode i usmerile ih u pogone za prečišćavanje. To bi pomoglo da se poveća broj domaćinstava koja su obuhvaćena nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda, a kojih je tek nešto više od 10 odsto“, naglasili su partneri u ovom projektu.

Naredna online radionica sa predstavnicima referentnih laboratorija za ispitivanje kvaliteta voda planirana je za 15. decembar, a na poslednjoj, koja je bila 23. decembra, biće predstavljena analiza i preporuke dobijene kroz javno-privatni dijalog, dok će finalna analiza biti dostavljena javnosti i institucijama po završetku kampanje.