Pred poljoprivrednicima setva uz skuplje gorivo, seme, đubrivo

Pred poljoprivrednicima su važni poslovi koje im situacija na tržištu otežava. Zbog rasta cene đubriva, ali i poskupljenja semena, goriva i sredstava za zaštitu bilja, mnogi još razmišljaju koje mere da primene. Stručnjaci upozoravaju da bi odustajanje od prihrane useva i đubrenja zemljišta moglo da desetkuje rod.

Pred svaku setvu poljoprivrednici traže najpovoljniju računicu. Ovog februara im ona nekako izmiče. Enormni rast cene gasa utrostručio je cenu đubriva. Država je zbog toga ukinula carinu na uvoz đubriva i obezbedila beskamatne kredite.

Ali, proizvođači kažu da bi i pored toga setva mogla da bude do 70 odsto skuplja od prethodne, prenosi RTS.

„Najveći problem je veštačko đubrivo. Sa 30 dinara otišlo je na 120. Mi ne znamo kako ćemo to da uradimo. Nemamo sredstava. Krediti nam ne znače ništa, jer moramo da ih vratimo. A da li će da rodi ove godine, ko će to da mi garantuje“, kaže Milan Gajić, poljoprivrednik iz Jevremovca kod Šapca.

U poslednjih četrdesetak godina, ovo je četvrta kriza sa mineralnim đubrivima kod nas, kažu analitičari. Svaki put bila je posledica skupih energenata, ali je poljoprivreda nalazila način da opstane.

Strahuju da bi ove godine od upotrebe hraniva mogli da odustanu farmeri koji imaju do pet hektara, a takva je većina ratara u Srbiji.

„Oni će se verovatno oslanjati na plodnost zemljišta koja je devastirana poslednjih tridesetak godina. Ako se ovako nastavi našim malim farmerima ne gine ništa, nego da uđu u aranžmane sa zadrugama, da postaju članice, koje mogu da se kreditno zadužuju i koje mogu da im budu servis“, kaže Milan Prostran, agroekonomista.

U Srbiji se nekada đubrivo proizvodilo u sedam fabrika, a danas u tri, koje podmiruju trećinu domaće potrošnje.

„Imamo proizvođače koji se bave proizvodnjom NPK đubriva imamo i fabriku koja bi mogla da proizvede značajne količine azotnih đubriva, ali problematika je vezana za isporuke gasa, dovoljne količine gasa koje bi mogle da pokrenu tu proizvodnju, da obezbede dovoljne količine đubriva“, kaže Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za bilje.

Gde može da se uštedi

Mnoge zemlje u Evropi, navodi Milosavljević, nisu uspele da obezbede dovoljne količine.

„Čak više i ne pitaju za cenu, govore samo o tome kako da obezbede. Mi smo to uspeli. A cena je definisana i berzanskom cenom i ukupnom ponudom i potražnjom“, rekao je Milosavljević.

Pšenica je trenutno u dobroj kondiciji, a da bi i prinos u žetvi bio dobar, useve treba prihraniti. Uštede bi mogle da se ostvare, ako se đubrivo bude unosilo na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta, savetuju stručnjaci. Kada je reč o prolećnoj setvi, preporuka je da se seju različiti hibridi.

„Da budu različite grupe zrenja, da budu i ranije i kasnije, kasnije daju veći prinos, a ranijim obezbeđujemo da imamo bar neki prinos“, kaže Svetlana Zlatarić iz PSSS Šabac.

Koliko će hrana koštati u narednom periodu teško je reći. Činjenica je da na svetskom tržištu cene prehrambenih proizvoda trenutno rastu u proseku dva do četiri odsto mesečno.