Preduzetnici poručuju državi: Niži nameti su lek protiv rada na crno

Preduzetnici u Srbiji smatraju da se čak četvrtina prometa u njihovim sektorima odvija u nelegalnim tokovima. Ovaj izuzetno visok udeo sive ekonomije nesumnjivo guši i nanosi veliku štetu svim preduzećima koja rade u okviru zakona.

„Najteža je situacija u sektorima građevinarstva, saobraćaja, trgovine i ugostiteljstva, gde je sivo tržište najviše zastupljeno. Jedan od najvažnijh faktora za rast sive ekonomije je rast poreskog opterećenja preduzeća, odnosno rast doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Glomazan i složen poreski sistem pruža mogućnost za manipulacije i izbegavanje poreza“, kaže za portal Biznis.rs direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković.

Kako navodi, Unija poslodavaca pozitivno ocenjuje najavu donošenja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, ali smatraju da je važno da ovaj program uzme u obzir i reformu poreskog sistema.

„Firme u Srbiji snose brojna poreska opterećenja, a pored toga i parafiskalne namete, kojih ima čak oko 500. Takvo nerealno opterećenje tera mnoge, a posebno male preduzetnike, da ulaze u sivu zonu, spasavajući tako goli opstanak svog posla. I dugotrajne, spore, komplikovane administrativne procedure tako loše deluju na preduzetnike i čine da neki izlaze iz zone legalnog poslovanja“, navodi Drobnjaković.

Zbog svega navedenog , Udruženje poslodavaca Srbije traži određenu poresku relaksaciju za privredu koja je moguća kroz regulaciju poreskog opterećenja svih vrsta, kao što je porez na imovinu, porez na dobit, kao i kroz naplatu PDV po realizovanoj, a ne po ispostavljenoj fakturi.

„Unija će nastaviti da ove predloge iznosi pred nadležne organe države Srbije, sa uverenjem da ćemo se svi složiti da je privredi potrebno olakšati poslovanje i da je to osnov da bismo sačuvali i radna mesta i sve ekonomske parametre koji su do sada postignuti“, zaključuje Drobnjaković.

Prema poslednjim podacima Ankete o radnoj snazi, stopa neformalne zaposlenosti, odnosno učešće lica koja rade u neregistrovanim preduzećima, ili bez ugovora o radu dostigla je 17,3 odsto ili oko 510.000 ljudi.

„Ova pojava posebno je izražena u poljoprivredi – gotovo 60 odsto ili 340.000 osoba, a nešto manje van poljoprivrede, gde se oko 170.000 osoba svrstava u ovu kategoriju. Tokom 2020. godine, došlo je do smanjenja stope neformalne zaposlenosti u odnosu na prethodni period, kada je u pojedinim kvartalima dostizala i gotovo 20 odsto, tačnije više od 550.000 osoba, kao što je to bilo sredinom 2019.“, kaže za naš portal Marko Danon, šef Jedinice za konkurentnost u NALED.

Prema njegovim rečima, na ovaj trend po svemu sudeći uticala je pandemija koja je posebno teško pogodila one sektore koji tradicionalno imaju veliko učešće neformalnog rada, poput ugostiteljstva. Međutim, ovom trendu su bez sumnje doprinele i sistemske reforme sprovedene u ovom domenu.

„U tom smislu, izdvajamo pozitivne efekte uvođenja pojednostavljenog elektronskog sistema prijave angažovanja sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, putem koga je u prve dve godine primene angažovano oko 45.000 sezonaca. NALED se zato zalaže za razmatranje proširenja ovog sistema prijave radnika i na druge poslove, poput kućnih poslova, ugostiteljstva, građevinarstva ili kreativnih industrija“.

Kako bi se obim sive ekonomije sveo na niži nivo, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj se zalaže za puno ispunjenje mera kao što su dalje rasterećenje zarada, uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta, stimulisanje bezgotovinskih plaćanja, pojednostavljeno angažovanje na sezonskim i povremenim poslovima i uređenje fleksibilnih oblika rada.

Prethodni Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji je donet početkom 2019. godine, Danon ocenjuje kao veoma uspešan, budući da je realizovano čak oko 71 odsto mera koje iz njega proističu.

„Novi Nacionalni program sadržaće sve one mere iz prethodnog programa koje nisu realizovane u celosti ili u delovima, ali i neke nove o kojima se trenutno diskutuje“, navodi naš sagovornik.