Redovno uplaćivanje doprinosa je jedini preduslov za dobijanje naknade za nezaposlene

Preduzetnik koji zatvori radnju ima pravo na pomoć države

IntervjuIzdvajamoSrbijaU fokusuVesti

1.4.2021 08:01 Autor: Marko Miladinović

Preduzetnik koji zatvori radnju ima pravo na pomoć države Preduzetnik koji zatvori radnju ima pravo na pomoć države
Pitanje koje mnoge građane interesuje ovih dana nažalost je imaju li pravo i kako da ostvare naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Za vreme... Preduzetnik koji zatvori radnju ima pravo na pomoć države

Pitanje koje mnoge građane interesuje ovih dana nažalost je imaju li pravo i kako da ostvare naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Za vreme pandemije korona virusa, posebno su pod pritiskom preduzetnici i zanatlije, kojima je ostvarivanje prihoda pod znakom pitanja zbog obustave rada usled bezbednosno-zdravstvenih mera. Mnogi od njih su zbog toga bili primorani da stave katanac na bravu.

“Zbog prestanka osiguranja u postupku likvidacije, stečaja ili prestanka rada poslodavca, svi oni koji su bili osigurani, kojima su plaćana sva tri doprinosa najmanje 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidima, imaju pravo da se prijave za novčane naknade kod Nacionalne službe za zapošljavanje. To znači i da preduzetnik koji zatvori svoju radnju ima pravu na novčanu naknadu, ako se prijavi u roku od 30 dana od obustave rada, i naravno, pod uslovom da je plaćao doprinose u prethodnom periodu. To je najvažniji preduslov za sve”, objašnjava za Biznis.rs dr Vesna Nešić iz Saveza računovođa i revizora Srbije, zamenik urednika priručnika “Računovodstvena praksa” i urednik posebnih instruktivnih izdanja.

Ovaj poslednji zahtev naša sagovornica posebno naglašava, jer je bilo dosta zabeleženih slučajeva kada su se preduzetnici, koji su tek obustavili svoju delatnost, obraćali za novčanu naknadu u NSZ, a onda bili iznenađeni zato što nisu sticali pravo na nju, upravo iz razloga što uopšte nisu uplaćivali doprinose za vreme dok su radili.

U odnosu na to koliko dugo su pre toga bili obuhvaćeni osiguranjem, dobiće i odgovarajuću nadoknadu.

Nije, naravno, moguće da neko naprečac prijavi i potom odjavi preduzetničku radnju, samo da bi se prijavio za novčanu pomoć. Minimum je 12 meseci neprekidnog rada, a sistem koji se primenjuje za visinu odobrene naknade obračunava se na osnovu trajanja prethodnog uplaćivanja doprinosa.

Kako piše u zvaničnim dokumentima Nacionalne službe za zapošljavanje, pravo na novčanu naknadu imaju sva nezaposlena lica, i to u trajanju od tri meseca, ako prethodno imaju uplaćivani staž osiguranja od jedne do pet godina; šest meseci, ukoliko imaju staž od pet do 15 godina; devet meseci, ako imaju staž od 15 do 25 godina; i 12 meseci, sa prethodnim stažom osiguranja dužim od 25 godina.

“Komplikovan je sistem izračunavanja naknada, jer ima mnogo različitih slučajeva u praksi. NSZ, između ostalog, gleda i kakav je bio eventualni raskid radnog odnosa. Na primer, kada je osoba prvo bila negde zaposlena, a potom sama dala otkaz, i sutradan otvorila svoju radnju te radila najmanje godinu dana, možda neće steći pravo ukoliko se utvrdi da je bilo nepravilnosti u ranijem raskidu ugovora ili uplaćivanju doprinosa”, kaže Vesna Nešić.

Pored toga, novčanu nadoknadu ne mogu da dobiju oni preduzetnici koji su samo privremeno odjavili svoju delatnost iz bilo kog razloga (godišnji odmor, bolovanje, pauza zbog nedostatka poslovanja, renoviranje radnje, itd). Po tom pitanju se ništa nije promenilo ni za vreme pandemije.

Što se tiče visina novčanih nakanada, u ovom trenutku je pri NSZ utvrđen minimalni iznos od 23.575 dinara, dok je najviši 54.650 dinara bruto, na mesečnom nivou.

U pravilnicima NSZ piše da visina naknade zavisi, pre svega, od izračunavanja ličnog koeficijenta, koji se dobija kada se iznos ukupne zarade, odnosno naknade zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos, podeli sa iznosom prosečne godišnje zarade po zaposlenom, isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Lični koeficijent je parametar koji se utvrđuje rešenjem i nije podložan usklađivanju.

Nakon utvrđivanja ličnog koeficijenta isti se množi osnovicom dnevne novčane naknade kako bi se dobio njen iznos za svaku osobu pojedinačno. „Osnovica dnevne novčane naknade zakonom je utvrđena u nominalnom iznosu, u sebi sadrži pripadajuće doprinose za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, i usklađuje se jednom godišnje. Poslednji usklađeni iznos koji je u primeni  je 1.039,38 dinara. Pošto je utvrđen lični koeficijent i dnevni iznos novčane naknade pristupa se izračunavanju bruto mesečnog iznosa novčane naknade tako da se dnevni iznos pomnoži sa brojem kalendarskih dana u mesecu u kojem se ostvaruje pravo”, piše u zvaničnom objašnjenu Nacionalne službe za zapošljavanje.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.