Prekarijatski odnosi i štampanje novca pomažu samo bogatima, prava radnika još više ugrožena tokom pandemije

Na otvaranju redovne godišnje konferencije Svetskog ekonomskog foruma, u takozvanom “virtuelnom Davosu” predstavljeni su rezultati istraživanja međunarodne organizacije 20 nezavisnih dobrotvornih institucija Oxfam o dodatnom rastu ekonomskog jaza između bogatih i siromašnih ljudi od izbijanja pandemije korona virusa do danas.

Oxfam zaključuje da je najbogatijih hiljadu ljudi na planeti već rekuperiralo svoje troškove za devet meseci pandemije, dok će za tri milijarde ljudi taj rok “otplate” trajati više od deset godina.

“Dosadašnje iskustvo nas je naučilo da svaka ekonomska kriza dovodi do još većeg raslojavanja u društvu. Ovaj put su posebno pogođeni radnici koji se nalaze u takozvanim fleksibilnim radnim odnosima širom sveta. Oni su u sivoj ekonomskoj zoni, pa tokom krize ili najlakše gube poslove ili ih poslodavci vezuju daljim prekarijatskim odnosima, koji ne podležu zakonima o radu. To je tendencija kojoj se apsolutno mora stati na put”, komentariše za Biznis.rs Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost”.

Prema njegovim rečima, drugi važan faktor za produbljavanje globalnog ekonomskog jaza leži u činjenici da se centralne banke odlučuju za štampanje svežeg novca, kako bi se podržale nacionalne ekonomije u trenucima pada ponude i potražnje. To, po pravilu, takođe dovodi do daljeg bogaćenja bogatih.  

Čak je i Svetski ekonomski forum primetio pomenutu tendenciju, kada je prošle godine objavio dokument o resetovanju kapitalizma. Međutim, malo toga se od tada promenilo, a zbog pandemije možemo da kažemo i da se pogoršalo kada su u pitanju prava radnika.

Pitanje kojim se domaća i svetska javnost bave godinama, ako ne i decenijama, je kako stati takvoj praksi na put?

“Adekvatna socijalna i poreska politika mogu to da reše. Na primer, da se dodatno oporezuju bogati, a ne siromašni, kao i da se vrati važnost i poverenje u javne službe, koje su presudne u ovakvim krizama. To smo imali prilike sada da vidimo u slučaju zdravstvenih usluga”, odgovara naš sagovornik.

Kao dodatne opcije, on navodi i mogućnost uplaćivanja obaveznog minimalnog dohotka, za šta su se opredelile pojedine zemlje, poput Finske, kao i uvođenje kompetentnog menadžmenta u javna preduzeća.

“Bez ovakvih promena sve ostalo je samo umivanje postojećeg neoliberalnog kapitalizma”, zaključuje Stojiljković.