Prekoračenje rokova u donošenju zakona koči privredu Srbije

Politička dešavanja, izbori krajem 2023. i Vlada u tehničkom mandatu uticali su da 50 odsto regulatornih planova i obaveza ostane nerealizovano u prošloj godini, pokazuju podaci novog Regulatornog indeksa Srbije (RIS).

Samim tim i rezultati za 2024. su pali za pet procentnih poena u odnosu na godinu pre, pa ukupna vrednost indeksa iznosi 50 od 100 bodova, saopšteno je na zvaničnom predstavljanju istraživanja u rezidenciji ambasade Kraljevine Švedske.

Regulatorni indeks Srbije je alat kojim NALED od 2012. prati da li Vlada donosi planove izmena propisa, da li tada osluškuje sugestije privrede, da li se podzakonski akti donose na vreme i koliko košta administrativno opterećenje privrede, oslanjajući se na šest ključnih komponenti.

Ukupnom rezultatu u prošloj godini doprinelo je lošije planiranje zakonodavnih aktivnosti, odnosno izostanak donošenja Plana rada Vlade dve godine zaredom, kao i slabija dinamika usvajanja propisa. Tokom cele godine Narodna skupština zasedala je samo u osam sednica, a čak 54 zakona usvojena su tokom jednog dana (27. novembra 2024), što dovodi do preopterećenosti institucionalnih kapaciteta u kratkim rokovima.

“RIS prati više od 200 zakona i pruža uvid u predvidivost i stabilnost regulatornog okvira Srbije. U budućnosti, izveštaji će naglasiti usklađivanje propisa sa direktivama EU, obezbeđujući dragocene podatke za ocenjivanje procesa evropskih integracija. Dijalog je ključan u ovom procesu, a mišljenje privrede i civilnog sektora je od suštinskog značaja za unapređenje transparentnosti i odgovornosti u regulatornom okruženju”, izjavila je Njena ekselencija ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji Šarlota Samelin (Charlotte Sammelin).

Ažurnost u sprovođenju zakona i predvidivost u donošenju propisa ostaju najslabije ocenjene komponente, pre svega jer nedonošenje pratećih podzakonskih akata i dalje predstavlja prepreku u njihovom sprovođenju.

Od 277 potrebnih podzakonskih akata za 52 ključna zakona za privredu, usvojeno je svega 22, odnosno osam odsto – od čega je tek šest usvojeno u zakonskom roku. Prosečno kašnjenje iznosi čak 303 dana.

Najveći pad u odnosu na prethodnu godinu došao je kod uključivanja zainteresovane javnosti u pripremu propisa, jer iako je u 2023. više od 80 procenata zakona bilo predmet javnih rasprava, u 2024. taj procenat opada na oko 60 odsto.

“Kako bi se unapredili transparentnost donošenja propisa i predvidivost regulatornog okruženja potrebno je uspostaviti dinamiku koja će ostaviti više prostora za planiranje zakonodavnih aktivnosti, javno-privatni dijalog i blagovremeno usvajanje podzakonskih akata. To bi naročito pomoglo da neki dobro napisani zakoni koje imamo, kao što je to Zakon o socijalnom preduzetništvu, u primeni ostvare svoj pun potencijal. Mi sa našim partnerima i članovima imamo spremne predloge i volju da budemo podrška institucijama da se na tome radi i kroz Ekonomski kokus koji, kao neformalno telo, doprinosi kvalitetu dijaloga u parlamentu”, istakla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

S druge strane, ono gde je Vlada i ove godine pokazala pozitivan rezultat je kvalitet propisa koji su doneti i spremnost organa da odgovore na informacije od javnog značaja i podatke o svom poslovanju učine javno dostupnim. Informativnost veb-sajtova ministarstava je poboljšana, a u 80 odsto slučajeva nadležni organi su odgovorili na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja u zakonskim rokovima.

Izradu RIS-a drugu godinu zaredom podržala je švedska Vlada kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti“ koji sprovodi NALED.