Prelazak sa LIBOR na novu referentnu kamatnu stopu biće veoma složen proces

Britanski regulator FCA najavio je da će LIBOR kao međubankarska referentna kamatna stopa biti ukinut do kraja ove godine. To je posledica činjenice da je LIBOR kao ključna referentna kamatna stopa kompromitovan još u periodu od 2007-2012. godine, jer se pokazalo da su banke koje su bile učesnice panela banaka praktično manipulisale podacima na osnovu kojih je ta kamatna stopa bila određivana, izjavio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić.

Sve je to, prema rečima Đukića, dovelo do potrebe da se izvrši reforma svih ključnih kamatnih stopa, ne samo LIBOR. On je dodao da su regulatori jasno stavili do znanja da neće tolerisati nikakvo odlaganje napuštanja LIBOR i da to neće odložiti ni pandemija korona virusa.

On je istakao da je u pitanju veoma ozbiljan i kompleksan posao, jer je u pitanju ogroman broj ugovora odnosno transakcija sa hartijama od vrednosti, kako sa obveznicama, tako i sa drugim dužničkim hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima.

Đukić ističe da je nivo LIBOR određivan na osnovu predviđanja i projektovanih transakcija, dok bi kod nove kamatne stope, kao što je na primer SONIA (The Sterling Overnight Index Average), nivo bio određivan na osnovu realizovanih transakcija odnosno plaćenih kamatnih stopa. On dodaje da je SONIA obično niža nego što je bio LIBOR.

Inače, SONIA je indeks vrlo kratkoročnih neosiguranih zajmova između finansijskih institucija u Velikoj Britaniji, i predstavlja najpoželjniju bezrizičnu referentnu kamatnu stopu kod trgovaca hartijama od vrednosti iz Velike Britanije.

Đukić kaže da ostaje otvoreno kako će se rešiti pitanje konverzije ugovora sa LIBOR na drugu referentnu kamatnu stopu. Za kredite će to ići jednostavnije u odnosu na druge finansijske poslove. To je sigurno pitanje kojim će se u narednom periodu, pored banaka, baviti i regulatorna tela, kako u EU, tako i u SAD, i u drugim zemljama.

Što se tiče bankarskog sistema u Srbiji, on je većinski u rukama stranih banaka, tako da će se kod nas verovatno primeniti ono što će po tom pitanju uraditi centrale stranih banaka koje rade u Srbiji, rekao je Đukić.

U svakom slučaju, očekuje se da će se rešenja sa međunarodnog tržišta prelivati i na srpsko tržište, iako je sigurno da se u taj proces moraju uključiti i domaće banke, ali i regulatorna tela.