Preprodaju li udruženja tužbe građana advokatima?

Nakon što su prvo pozivala građane koji su uzimali kredite od banaka, da im besplatno pomognu u naknadi štete zbog naplate obrade kredita i drugih bankarskih usluga, razna udruženja, kako piše Tanjug, počela su tužbe građana i da preprodaju advokatima.

Masovne tužbe, koje se sada uglavnom dobijaju, zbog sudskih troškova koji nisu mali, primamljive su za advokate, a i građanima lepo zvuči da će povratiti neki novac, da ih spor ništa ne košta, kako se i navodi u „oglasima“ izlepljenim na banderama, stablima i slično.

Advokat Aleksandar Radivojević navodi da ova priča ima i drugu stranu i da kao što je sasvim normalno i dozvoljeno da se pokrene tužba i angažuje advokat da vodi spor, nije dozvoljeno posredovanje i preprodavanje advokatskih usluga.

„Ne može se raditi preprodaja pravnih usluga i na taj način povezivati klijent i advokat“, objašnjava on za Tanjug.

Radivojević navodi da u ovim predmetima odštetni zahtevi nisu veliki, u proseku se može govoriti o par hiljada dinara, ali su zato troškovi vođenja sporova veliki, jer izlazak advokata na ročište košta 10.500 dinara, sastav podneska 9.000, plus sudske takse.

Sve troškove plaća strana koja izgubi spor, a u ovim masovnim sa bankama, to su za sada uglavnom banke i upravo su troškovi razlog zbog koga neki advokati otkupljuju tužbe.

Na pitanje da li građani koji ovako vode sporove sa bankama imaju razloga za brigu, advokat Radivojević kaže da se rizik po njih ogleda u tome što se nikada ne zna da li će spor biti okončan onako kako im je obećano, odnosno da će ga dobiti.

„Postoji različita praksa pred sudovima. U ovom momentu se sporovi zaista dobijaju, ali je pitanje šta će i kakvu konačnu odluku doneti Vrhovni kasacioni sud, koji je tu nadležan da utvrđuje i izjednačava sudsku praksu“, objašnjava advokat.

Dodaje da, ukoliko bi stranke koje vode postupak, dakle građani, izgubili spor od banaka, a njih skoro uvek zastupaju advokati, onda bi morale da plaćaju troškove bankama odnosno njihovim advokatima.

Te troškove sada banke plaćaju advokatima stranaka koje spor dobijaju.

„Moj savet građanima koji ulaze u ove sporove jeste da insistiraju da lično potpišu punomoćje advokatu, koji će im objasniti u kakav spor ulaze i šta ih čeka ukoliko se spor dobije ili izgubi“, objašnjava Radivojević.

Ne postoje precizni podaci o broju ovih tužbi, ali je svakako reč o hiljadama predmeta, budući da su mnogi sudovi, naročito u Beogradu i Novom Sadu, njima zagušeni.